Pages

ZA SVE BOLESTI IMA LEKA. ALI KAKO GA PRONAĆI? PA DA KRENEMO OD POGLEDA NA STVARI I POJAVE OKO NAS...



Ispod prozora sobe u kojoj pišem jedan ranoranilac ima običaj da cik zore istrese svoj nos beznadežno ispunjen sluzi. Toliko da taj karakteristični zvuk, duž pustih ulica, nadaleko odjekuje. A on se, sve u strahu, okreće desno-levo, levo-desno, kao da će istog časa odnekud iskočiti neko (njegova majka ili žena valjda?), ko će ga za tu nepodopštinu (žestoko) kazniti.

U komšiluku živi jedna slatka (ovih dana skotna) keruša-jazavičarka, koja je navikla da joj tepaju, ali nije i da je uznemiravaju u trenutnom drugom stanju, pa se prema onima koji joj se previše približe ponaša u skladu sa - svojim strahovima. I oštrinom snažnih zubiju.

Tri sprata iznad mene živi jedna baka koja krišom, i u velikom strahu, istresa stolnjake preko balkona, pa sve te mrvice i zrnevlje lete po brojnim terasama ispod. Sve do komšinice u prizemlju, koja „dobro zna ko to radi“, pa u skladu s tim i – bogoradi.

A mudrost glasi: „Bože daj mi Smirenost, da prihvatim stvari koje ne mogu da izmenim, Hrabrost da izmenim stvari koje mogu, i Mudrost da uvek mogu da ih razlikujem.“
I šta ja u navedene tri priče mogu da promenim?

Mesto prebivališta? Ili sopstveni pogled na njih? Ugao posmatranja... Jer to definitivno jeste put ka rasterećenju, put ka isceljenju.
Pa da probamo iz drugog ugla?

Ispod prozora sobe u kojoj pišem, svakog jutra, baš u ranu zoru, vreme koje smatram najboljim za svoje kreativno delovanje, prolazi jedan čovek sa specifičnom navikom u vezi sa viškom sopstvene sluzi, kojem bih rado dao savet kako da prevaziđe zdravstvene tegobe, ako bi me pitao. A dok se to ne desi, slaću mu dobre vibracije na daljinu, i nastaviti da negujem razumevanje prema njemu.

U komšiluku živi jedna slatka (ovih dana skotna) keruša-jazavičarka, koja je navikla da joj tepaju, ali nije i da je uznemiravaju u trenutnom drugom stanju, pa se prema onima koji joj se previše približe ponaša u skladu sa - svojim strahovima. Eh, kad bi samo znala kako bih je rado češkao i mazio, verujem da bi to i njoj i njenom drugom stanju jako prijalo.

Tri sprata iznad mene živi jedna baka koja krišom, i u velikom strahu, istresa stolnjake preko balkona, pa sve te mrvice i zrnevlje lete po brojnim terasama ispod. E, bako, bako, doći će i taj dan kada ćemo popiti zajedničku kafu, i kada ću ti reći da je svaka mrvica koja padne iz tvog stoljnjaka na moju terasu zapravo vesnik radosti da ti i dalje postojiš i da nas na to neumorno podsećaš.

Mogli bismo i iz trećeg, još lepšeg, još ispunjenijeg razumevanjem i ljubavlju. Ali nećemo dalje. Svaki naš sledeći korak treba da bude napravljen tek kad utvrdimo prethodni.
Pa, utvrdimo ga onda, strpljivo i istrajno.

A dotad, do sledećeg koraka, i u njegovo ime,
Živeli!   
        


Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com