Pages

OD OPREDELJENJA NE TREBA PRAVITI PREDSTAVU



GoKo: Pre izvesnog vremena razgovarali smo na temu tolerancije, ali mi se ova večna tema opet nameće, u sledećem smislu... Da li mi, kao vegetarijanci, treba da živimo u harmoniji sa onima koji jedu meso, ili da ih tolerišemo i živimo pored njih? 


Nemojte ovo da shvatite kao moju ličnu dilemu, nego kao glasno razmišljanje u ime onih čitalaca sa kojima razgovaram o tome.

Gorboj: Sa istim pravom mogu da se to pitaju i naši najbliži, koji uglavnom jedu meso, treba li oni da tolerišu nas? Treba li da nam spremaju posebno jelo, što je poprilična gnjavaža? 

A ko smo pa mi da nekoga tolerišemo ili ne tolerišemo... to što smo vegetarijanci, po mom ličnom osećaju, samo je jedno od mnogih, mnogih opredeljenja na ovom svetu i ne čini nas ni mrvu boljim od bilo koga drugog. Da podsetim na jedan užasan primer – Hitler je bio vegetarijanac, nepušač, i progonio je pušače...

MiTa: Potpuno se slažem sa Gorbojem. Veliko je zlo paušalno procenjivati ljude. Tako nastaju tuče na utakmicama, ratovi... Mi možemo da zamolimo prijatelje da ne sedimo u restoranima s roštiljskim dimom koji nam smeta, ili ukućane da ne spremaju hranu od čijih nam mirisa pozli, to je razumljivo. 

Ali ne i da mislimo kako smo bolji i ispravniji od njih. Vegetarijanstvo je naš lični izbor. Ako od toga napravimo obeležje klana, klike, postajemo huligani.

GoKo: Auuuu, al ste vas dvoje žestoki. Pa, pitanje je bilo, harmonija tj. suživot, ili jedni pored drugih. A ne, ili oni ili mi? Gde nađoste toliko prostora za ideje poput huliganstva?!

Gorboj: Pa nema drugog načina da ovaj svet bude normalan osim da živimo jedni pored drugih, kakvi smo da smo. Ko god počne da umišlja da je izuzetan ili bolji od drugih, vrlo brzo počinje da stvara probleme najbližoj okolini, a ako je baš zadrt, onda i široj okolini. 

Nekoliko puta sam uzeo da čitam tekstove koje pišu zagovornici presne ishrane, alternativne medicine, tzv. „duhovnosti“ i sl. i video da tolika netrpeljivost i agresija izbija iz njih da naprosto nemam volje to ni da slušam ni da čitam, pa bili u pravu i po sto puta... 


Na stranu to što sam našao i slučajeve da po zvaničnoj medicini pljuju oni kojima je ona de facto spasla život, pa su se tek posle okrenuli alternativi...

MiTa: Tačno, to si dobro primetio. Dozvolite mi da navedem jedan primer, koji nema  veze s hranom, ali ima s tolerancijom. Moja majka dobija astmatične spazme od dezodoransa u spreju, iako inače ne pati od astme. 

Zahvaljujući svojoj preosetljivosti, ona je imala jasan uvid u njihovu štetnost još dok se o tome nije govorilo. Ja kao dete nisam prihvatala njene priče kako je to opasna hemija koja se prska direktno na telo, ali nisam ni koristila te sprejeve, da se ona ne bi gušila.

Zajednički život je prihvatljiv jedino ako ljudi obraćaju pažnju jedni na druge. Zamisli na šta bi to ličilo da je moja majka postavila pitanje: treba li da „živi u harmoniji“ sa mnom, ili „da me toleriše“, jer nemam uvid koji je njoj dat? 


I da, moram da dodam, ja sam njoj danas veoma zahvalna što se potrudi da spremi neko vegetarijansko jelo svaki put kad je posetim, iako joj je dalek koncept kuvanja bez mesa. Ali, prihvatila ga je, da bi meni ugodila.

GoKo: Hvala vam na ovim divnim uvidima. Koncept harmonije vegetarijanaca i onih koji to nisu ne znači (samo) život jednih pored drugih, nego međusobnu ljubav. 

Voleti različitost, voleti i one koji su na dijametralno suprotnoj strani po svojim uverenjima, nije li to cilj harmonije?!  

MiTa: A to uopšte nije teško. Da bi čovek voleo svet u kome živi uopšte i nije potrebno da bude neki duhovni učitelj ili posvećenik. Sve zavisi od percepcje. 

Ako primećujemo različitosti i koncentrišemo se na njih toliko da ne vidimo ništa drugo, nije ni čudo da ćemo se osećati ugroženo, okruženi neprijateljima. Ali, ako otvorimo oči za duševni princip u svemu oko nas, ljubavna spona sa okolinom se rađa automatski.



Gorboj: Kakvo god da nam je opredeljenje, naprosto od toge na treba praviti predstavu i to će, mislim, biti sasvim dovoljno.

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com