Pages

OD FALSIFIKATA DO ORIGINALA – PUT KOJIM SE REĐE IDE


Da se razumemo, znamo svi da nije svako kopiranje zabranjeno, pa ni ne želim da sudim onima koji radije pozajme tuđu ideju, negoli što će otkriti nešto novo. Ima i u kopiranju, imitiranju, falsifikovanju ponekad neodoljive kreativnosti, pa od falsifikata nastane – original. 

Ali, to su ređi slučajevi.


Kojima se ljubitelji lepog i vrednog s pravom takođe dive. O jednom takvom ćemo na kraju ovog zapisa.

Nego, šta ćemo mi sa onima koji se kunu da je njihovo (ne)delo nešto u šta ni sami ne veruju? Tj. šta ćemo mi sa onima koji znaju da je ono što nude i prodaju loše, pa ipak to i dalje čine? Da li da okrenemo glavu od njih, po onoj „Oprosti im Bože, (ipak) ne znaju šta čine“, ili da nekako doprinesemo da dospeju na stub srama? Zaista je to teško životno pitanje... Etičko, pre svega.


A kad se tiče zdravlja, onda postaje i suštastveno...


Pa je tu najveći problem što se istina ne falsifikuje samo u žutoj štampi tj. žutim medijima, nego se odavno, i sve više, falsifikuje i u naizgled (i trebalo bi da je tako) ozbiljnim medijima, naučnim, tj. samoj nauci.


Pa laži dobijaju ogromnu dimenziju. Laži u koje su, poput najrasnijih konja, upregnuti korumpirani naučnici, koji svesno obmanjuju javnost, zaista jesu vrlo opasne laži.


Onda neka nas i ne čudi kada neki neodgovorni poljoprivredni proizvođač, pravdajući se teškim zemljoradničkim životom i još težom ukupnom situacijom, čini sve da svoje proizvode predstavi kao neprskane, netretirane ničim veštačkim, pa čak i organske, a dobro zna šta je i kako je radio.



O ljudskoj svesti napisani su mnogi tomovi socioloških i filozofskih, pa i beletrističkih knjiga. I nije tu problem u činjenici da se sve manje čita. Tj. da „niko više ni ne čita knjige o stvarnom životu“. Nego je problem u tome da se i među onima koji više, pa i puno, čitaju ne primećuje baš neki razvoj svesti i svesnosti kako bi se dalo očekivati. Čak bi se moglo utvrditi i paradoksalno, da je mnogo više svesti i svesnosti tamo gde knjiga nije osnovni alat, nego je to - motika.



Danas se falsifikuje gotovo sve. Pa tako i u domenu zdravlja. Pa i okviru prirodne medicine.


Falsifikuje se i materijalno, ali i nematerijalno dobro. Falsifikuje se hrana, falsifikuju se i lekovi, preparati, ali i diplome i sertifikati, pa se sve teže možemo osloniti na „ono što piše“, a sve više do izražaja dolazi stara dobra preporuka,  a zbog raznovrsnog falsifikovanja, negde izgubljeno poverenje.


I šta je moj savet za vas?, pita se verovatno većina. Ne budite pomodar. Kupujte, koristite, primenjujte – provereno. Ima među onim što je provereno sasvim dovoljno toga što može da vas nahrani, ojača, spreči ili izleči od bilo čega.



Jer upravo u traganju za pošto-poto novim (a najčešće neproverenim) se i prave najveće greške. Koje nas, kad je zdravlje u pitanju, neretko koštaju mnogo.


Nego, s obzirom na to da sam krenuo sa pričom o originalu falsifikata kao mogućom lepotom i kvalitetom, želim da vam iznesem jedan takav sjajan primer (neka mi oprosti moj prijatelj profesor, što mu ne pominjem ime), gde je kao original uzeta čuvena, japanska – umeboši šljiva.


Za one koji ne znaju, nije ni šljiva nego - kajsija. A koja usoljena i fermentisana, jeste sjajan prirodan lek protiv stomačnih i sličnih tegoba sa varenjem. Pa je, na bazi logike i znanja, naučni i praktični um mog prijatelja došao do balkanskog originala falsifikata zvanog – usoljena i fermentisana džanarika.


I dobio iste efekte u praksi. A s obzirom da ovo nije tržišna priča, da nije reklama, pošto se do pomenutog originala falsifikata može doći samo preko veze, eto priče o poverenju, i još jednog putokaza koji nam daje nadu.



Da, još uvek imamo i ljubavi, i nade, i kreativnosti, da širimo dobro među nama. A i šire, naravno.    



U to ime,

Živeli!

GoKo.



Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com