Pages

KO SE BOJI MEDITACIJE JOŠ? PA MEDITIRA I NOLE NACIONALE.




Razgovor troje prijatelja, jedne dame, vegetarijanke (MiTa) i dvojice vegetarijanaca u najboljim godinama (Gorboj i GoKo) traje već dugi niz godina, ali od pre pet su ga vodili na ovakav način, deleći ga sa čitaocima časopisa "Živeti zdravije". Sada su tu, da ga podele i sa vama...


GoKo: Otkud kod nas toliki strah od meditacije, takav otpor? Da li je u pitanju „samo“ delovanje naše crkve, ili je reč o ovdašnjem preovlađujućem dinarskom mentalnom sklopu? U drugim kulturama na temu meditacije su rađeni naučni radovi (u Rusiji čak i u sovjetsko vreme); u južnoameričkim državama meditacije su ušle čak i u osnovne škole... 

A tu bi i dalje da te razapnu ako deci pričaš o meditaciji. Ne daj Bože da pomeneš još i mantru... 

MiTa: Odlično pitanje. Kažeš, „da li je u pitanju 'samo' delovanje naše crkve?“, a ja bih to malo obrnula i pitala: zašto je ČAK i naša crkva protiv meditacije (pa u skladu s tim i deluje), za razliku od ruske, npr? Nečega sam se setila. Reč „mahnit“ znamo svi šta znači. 

Manje je poznato da se ona originalno odnosila na pripadnike manihejskih pokreta, koji su meditirali i padali u trans (kao sufiji). Dok su u transu ili meditaciji, oni su „mahniti“.

Gorboj: Danas je, zvanično gledano, meditacija kod nas mnogo prihvaćenija nego što je bila 90-tih. Sećam se dobro tih vremena, pomenulo se, ne povratilo se. Mogli ste i batine da dobijete zbog bavljenja meditacijom, da ne govorim o informativnim razgovovorima u policiji i sl. 

Ali, isto tako čini mi se da je interesovanje za meditaciju ovde danas površnije i pomodnije nego što je bilo 90-tih. Ko se u haosu 90-tih za to interesovao, stvarno se interesovao iz preke potrebe, a ne iz mode.

GoKo: U komunikaciji sa bliskim ljudima, a još više sa onima koje znam sa javnih skupova posvećenih psihičkom zdravlju, stekao sam utisak da se o izvornom značenju tog pojma zna vrlo malo, gotovo ništa, čak ni o latinskom poreklu reči, a da su predrasude u vidu strahova - „da ne odlepiš“, „da ne zastraniš“, „da te ne uvuku u neku sektu“ – kod nas snažnije od svedočenja o koristi ove prakse. 

A i kad kažu da meditiraju, većina njih zapravo upražnjava neke površne kontemplacije, ili vođene meditacije, a malo ih je spremno na dublje poniranje...

MiTa: Ta meditacija, koja je kod nas sada prihvaćena, nažalost nije ista ona koja je bila anatemisana 90-ih. Meditacija iz duhovnih razloga i nju ejdž „duhovna kozmetika“ su dve ne samo različite, već i međusobno suprotstavljene stvari. Ali i jedna i druga su dobre tj. funkcionalne; svaka roba ima svoga kupca, sve zavisi od toga kakva je kupčeva potreba. 

Možemo da meditiramo onako kako to nju ejdž savetuje, kombinovano s afirmacijama, radi unapred zadatog cilja koji je obvezno u našoj horizontalnoj ravni (zdravlje, starenje, porodični ili finansijski problemi i sl.). 

Ali i da meditiramo sasvim drukčije, s ciljem povezivanja sebe sa Tvorevinom i, mada upute za meditaciju obično koriste neke druge izraze preuzete iz istočnih praksi, takvom meditacijom hrišćanska smernica „Neka bude volja Tvoja“ postaje stvarnost.

Gorboj: Imao sam priliku da čujem neke koji „meditiraju“ na ručak u kuhinji, prostrano plavo nebo ili crveno svetlo na semaforu. Ali, opet, ako hoću da kažem da neko drugi meditira površno, moram da se zapitam, kako znam da nisam isto toliko površan i ja? 

I tu dolazimo do glavne stvari, glavnog problema što ljudi imaju odbojnost prema meditaciji. Da bi bilo ko naučio da meditira, prvo mora da prizna da to ne zna. A onda, mora da uči od nekog ko zna. 

Naravno, mi koji sve znamo bolje, na sve imamo repliku, na sve imamo komentar, i naša je poslednja u svemu – kako sad mi da priznamo da ne znamo, nismo u stanju, da uradimo tako jednostavnu stvar – da zaustavimo tok svojih misli? Kako da priznamo da naše misli vladaju nama, a ne mi njima, i da nas bacaju tamo-amo ma koliko da se koprcamo... 

Kako da priznamo da nam treba učitelj? E to je osnovni problem u prihvatanju meditacije: priznati da ne znamo, da pojma nemamo, kako da kontrolišemo svoje misli i osećanja i da nam je potrebna pomoć da njima ovladamo...

GoKo: Sjajno! Oboje ste otvorili bar po jedan veoma važan aspekt za dalje promišljanje ove teme. Ne znam kojim bih putem radije... Ali evo, reći ću da nije dobro da meditaciju strogo odvajamo od hrišćanskih praksi. Baš suprotno, treba tražiti te i takve spone. Između ostalog, i zbog ovde stalno odbacivane ideje o zajedničkim izvorima.

Gorboj: MiTa je rekla ključnu stvar: svrha meditacije je da prihvatimo Božiju Volju. Ako stvarno iskreno možemo da se molimo „Neka bude Volja Tvoja“, onda nam meditacija i ne treba. Ali, kao što rekoše u filmu „Mrtav ladan“ – nije lepo lagati - pa nije lepo da lažemo sebe da smo u stanju da se iskreno molimo za ispunjenje Božije Volje (a ne naše sopstvene). 

Meditacija nam pomaže da uvidimo koliko su naše lične želje i ciljevi prizemni i ništavni, pomaže nam da osetimo da postoji i viša stvarnost, i na kraju, pomaže nam da, bar u nekim trenucima, možemo iskreno da kažemo – „Neka bude Volja Tvoja“, zato što postajemo svesni koliko je savršena Volja koja upravlja ovim svetom... i koliko mi sami uopšte nismo u stanju da shvatimo kuda sve ovo vodi, a kamo li da napravimo bolji svet nego što ga je već napravio Tvorac...

MiTa: Tako je. Ako je poredimo sa molitvom – pa, molitva upravo i treba da bude meditacija, vrsta vođene meditacije. Ako nije to, već izdeklamovan tekst, onda to više nije molitva, ali ipak jeste duhovna praksa. Činjenica da čovek redovno posvećuje svoje vreme i um aktivnosti koju mu vera preporučuje je duhovna praksa, koja nas učvršćuje u polju religije koj smo odabrali. 

Zato je bolje izvršiti svoju molitvu i kad nam baš „ne ide“, nego izostaviti je. Ali, nevolja je kad čovek, izgovarajući tekst molitve, umesto da ulazi u sve dublji mir sa sve čistijom svešću, dolazi u neka strastvena stanja, pa čupa kosu, ljubi pod i sl. Takva „molitva“ se zaista razlikuje od meditacije, samo što to nije nikakva molitva, već kompenzovanje nezadovoljenih emotivnih i seksualnih potreba. 


GoKo: Meditacija i molitva, naročito ona najkraća, u par reči ili na jednu reč, izgovorenih u sebi, kroz  tihovanje, jesu srodne prakse, i vode sličnom cilju. Bilo da ga zovemo Bog ili Univerzum, Priroda. Ali se ne mogu izjednačiti. 

Važno je govoriti o tim sličnostima, o zajedničkoj stazi. Verujem da bi to moglo da olakša put ka meditaciji i određenom delu onih koji od nje zaziru. Pa još kad bi Nole progovorio glasnije o svojim iskustvima...

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com