Pages

ORGANSKO I SVEST: IMAMO LI KAPACITET ZA TO?


Razgovor troje prijatelja, jedne dame, vegetarijanke (MiTa) i dvojice vegetarijanaca u najboljim godinama (Gorboj i GoKo) traje već dugi niz godina, ali od pre pet godina su ga vodili na ovakav način, deleći ga sa čitaocima. Sada su tu, da ga podele i sa vama...



Gorboj: Pročitah jedan članak čiji me je naslov izgledao zanimljiv: „Da li je organska hrana uvek bolja?“, pošto me je interesovalo kakav je zaključak. Kad sam ga završio, zaključak je bio, koliko sam ja shvatio, ovakav: „Možda je organska hrana bolja, možda i nije, a možda istovremeno i jeste i nije bolja“... To se valjda zove novinarska objektivnost. 

Čitao sam, međutim, nekoliko drugih članaka, na ozbiljnim veb sajtovima koji daju sažetke naučnih istraživanja, a ona nedvosmisleno pokazuju da organska hrana jeste bolja po svim parametrima – ima veću koncentraciju hranljivih sastojaka, a manju koncentraciju hemikalija (mahom pesticida).

Kakva je, dakle, poenta članka o organskom u kojem autor očigledno neće da kaže ništa konkretno, pretpostavljam, da se nekom ne bi zamerio? Ne znam, ali ako je već tako, bolje da piše o nečem drugom...

MiTa: To je zaista važna tema. Pre svega, svakome ko zna koja je hrana organska, jasno je kao dan da je ta hrana bolja, nije potrebno dodatno objašnjavanje. Problem je, međutim, što čak i oni koji uopšte nemaju pojma ni šta taj termin označava, daju sebi za pravo da pametuju. Glavni argument im je da je sve zagađeno, pa zašto ne bi bila i hrana? 

A praksa pokazuje da samo ako redovno pijemo svako jutro na prazan stomak ½-1l čiste, „žive“ vode, već za nekoliko dana počinje subjektivno poboljšanje. 

Zašto? Pa zato što smo isprali iz sebe nešto malo od tih otrova koje svakodnevno unosimo. Kako onda može biti sporno škodi li nam uneta količina, tj. da li je bolje hraniti se čistom hranom?! Ipak, mene zanima nešto drugo – koliko je bolje? 

U  Holandiji su rađena ispitivanja, gde su porodicama dve nedelje davali isključivo organsku hranu. Ispitanici su sami imali da procene koliko im je to pogodovalo. Svi su nakon te dve nedelje izjavili da više neće konzumirati hranu koja nije organska, iako su svesni da će ih to „lupiti po džepu“ i uskratiti im neke dosadašnje navike.

GoKo: Slažem se sa Gorbojem da je taj članak o kojem govori, i ja sam ga čitao, dosta neprofesionalno urađen, da je sklepan. Ali, to je opšti trend, naročito kad je reč o člancima na internetu, pa bih dragim ljudima preporučio da budu krajnje obazrivi u tumačenju istih. 

Elem, ovde imamo dva veoma važna ugla za one koji su u dilemi da li da konzumiraju ovo ili ono – organsko ili konvencionalno.

Prvi, razlike u etici između jednih i drugih proizvođača. Niti je svaki sertifikovani organski proizvod garantovano „čist“, niti je svaki konvencionalni proizvod riznica otrova. 

Za ovo prvo ću reći da je broj mešetara u oblasti organske proizvodnje, naročito među trgovcima, takođe popriličan, a što se drugog tiče, samo ću pomenuti pojam dobre poljoprivredne prakse, kao jako zanimljiv. 
Onima koji o tome ne znaju ništa, preporučio bih da čuju šta o tome priča prof. Branka Lazić iz Novog Sada. 
Svodi se na poštivanje karence, uglavnom.

Drugi ugao, meni takođe veoma drag, glasi: jedi manje, ali kvalitetnije. Tj. manje je više. 

MiTa: „Manje je više“ je zakon koji uglavnom važi u svemu, a u ishrani pogotovu. Nego, dajete li vas dvojica prednost hrani s organskom etiketom, ili pijaci? Da budem iskrena, ja više volim pijacu i uzdam se u svoj nos i oko.

Gorboj: Ja kupujem hranu na pijaci, ali kad dobijem neprskane proizvode, od suseda, veoma mi prijaju – na primer, krastavce pojedem sa korom. Isto tako, moji roditelji nabavljaju paradajz i sl. od ljudi koje poznaju i koji im kažu da ga gaje za sebe, pa ne prskaju. Nemam razloga da ne verujem da je tako. 

Kad bih počeo da sumnjam u prijatelje mojih roditelja, susede i sl. stvarno bih se osećao loše. Zato neću ni da proveravam. I opet, smatram da je bolje jesti voće i povrće sa pijace, kakvo god bilo, nego ga ne jesti u strahu od pesticida.

GoKo: Najvažniji u priči o organskom jeste princip poverenja. Ako sve podleže ličnoj paranoji da ćemo se otrovati, nijedan sertifikat nam tu paranoju neće neutralisati. 

Da poverenje nije izgubljeno u dobroj poljoprivrednoj praksi, za organskim ne bi ni bilo prevelike potražnje. A tako je i u ostalim sferama života. Poverenje je na duže staze izgubljeno.

MiTa: Sasvim se slažem s tobom, GoKo, ali moram da repliciram GorBoju. Pa nemamo svi susede s baštama! Šta ako je nečja porodica – ma koliko to strašno zvučalo – već generacijama u Beogradu?

Možemo valjda pokloniti poverenje i ljudima koje ne poznajemo lično. Zaista ima poštenih seljaka na pijaci, dobrih domaćina, to se prepozna, a poverenje se poverenjem vraća.

Gorboj: Moje lično mišljenje i osećaj je - ako kupuješ na običnoj pijaci, gotovo je sigurno da je sve prskano. Jednostavno, danas se tako radi. Ne treba imati iluzije.

MiTa: Pa šta onda, po tebi, treba da radimo mi koji nemamo nikoga na selu?

Gorboj: Čini mi se da sam u jednoj od prethodnih replika rekao da većinom i ja kupujem hranu na pijaci. Samo ponekad dobijem povrće od suseda (voće ne gaje). 

Ako imam mogućnost da nabavim neprskano, svakako ću to uraditi, mada moram da kažem da se ne bih posebno trudio oko toga, niti bih za to izdvajao značajno veće sume nego što sada trošim na hranu.

MiTa: Onda smo na istom. I ja mislim da je umeće življenja u nalaženju prave mere, ili središnje pozicije. A ti, GoKo, što si se ućutao?

GoKo: Ja se poprilično zabavljam na pijaci, u potrazi za seljacima koji imaju kvalitetniju robu, koji makar neguju principe dobre poljoprivredne prakse. 

Tu sam oslonjen na iskustva koja sam stekao krstareći jedno vreme po pijacama sa Georgijem Nazarovim, koji ima zdrave rezone u toj kupovini. A on se opet oslanja ne samo na logiku, nego i na svoj istančani njuh, jer nije nafilovan toksinima, te tako lako oseti prisustvo uljeza.

S druge strane, zabavno mi je komunicirati i sa tzv. seljacima, koji se kunu u sopstvene - laži. Što reče jedan seljak sa zemunske pijace, proizvođač krompira – pijaca je ravna trostrukim akademskim studijima.

Gorboj: Treba naglasiti da u slučaju bilo kakvih ozbiljnijih zdravstvenih problema, postaje vitalno važno šta i koliko jedemo. I u to „šta“ svakako spada kvalitetno voće i povrće, nezagađeno hemikalijama. 

Na primer, u slučaju, ne daj Bože, malignih oboljenja, dodatni unos kancerogenih hemikalija – a to pesticidi jesu, dokazano – nikako nije poželjan. Pa ako ćemo pravo, i za prevenciju, vredi se potruditi i nabaviti neprskano ili organsko. A svako, naravno, mora za sebe da proceni koliko mu je to potrebno i koliko je lično spreman da se potrudi ili plati da nabavi neprskane ili organske proizvode.

MiTa: Znaš, ja mislim da si upravo izneo (i ptraktično prikazao), proces razmišljanja koji nam je svima svojstven i koji je naš najveći problem. Vrlo često se dešava da čovek o kvalitetu svoje ishrane (i ostalih životnih navika) počne da razmišlja kad već bude kasno. 

Balansirana i zdrava hrana je najbolja preventiva, ali nažalost, nedovoljan lek. A opredeljenje u Srbiji za organsku hranu je zasad i prekomplikovano i - preskupo.


Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com