Pages

VERUJETE LI NASMEJANIMA?


Neki se smeškaju, neki smeju, a neki se – klibere. Jedni su bez izraza na licu, drugi su namršteni, a treći izbrazdani od mrzovolje. Kome verovati? Kome je (naj)lakše? O tome sledi priča u trijalogu…

Gorboj: Pročitao sam zanimljiv članak o smehu, neko sociološko istraživanje, gde se vidi da se u nekim zemljama osmeh i smeh doživljavaju kao znak dobrih namera i inteligencije (Nemačka, na primer), a u nekim drugim kao znak neinteligentnosti i neiskrenosti (recimo, Rusija). Hm... mislio sam da se osmeh svuda smatra dobrim, ali ovo istraživanje kaže da se posebno u zemljama sa visokim nivoom korupcije osmehu uglavnom ne veruje. Zaista, o ovome se treba zamisliti...

MiTa: Veoma me je iznenadilo to što si izneo. Taman sam htela da počnem da te ubeđujem kako si nešto pogrešno razumeo, jer osmeh mora biti dobar, kad mi je pred oči iskrsnula figurina koja je, još dok sam bila dete, kupljena u Egiptu. Radi se o maloj statui lepog muškarca, obučenog u veoma skupocen kaftan, na čijem licu je širok, srdačan osmeh. Predstavlja varalicu koji je čuven širom Egipta; priče o njemu i njegovim ujdurmama su ušle i u narodnu književnost.

GoKo: Jako je lepa ova dilema. I pruža dosta prostora za lične stavove. A oni će uvek biti šaroliki. U psihoterapeutskom poslu, tako veli Majstor, klijentu se ne osmehujemo. Naprotiv. Ali mu posvećujemo maksimalnu pažnju, koncentrisani smo na njegovu priču, mimiku, na sve što odašilje. Pa zar to i inače nije važnije, da poštujemo sagovornika svojom pažnjom, a ne da se sve vreme kliberimo i zveramo okolo, kao što to mnogi danas rade?

MiTa: Što vi horoskopski ovnovi umete da me iznervirate, to niko drugi ne može! Pričamo o osmehu, a ne o kliberenju!!! Gorboje, brzo spašavaj stvar, dok nisam počela da se svađam s GoKom :)

Gorboj: Živeo sam u Rusiji, bio sam više puta Nemačkoj, i u Americi. Rusi su mrtvi ozbiljni. Da im nije do osmehivanja, mogu potpuno da razumem, s obzirom šta su prošli u poslednjih sto godina. Što se Nemaca tiče, interesantno, više se smeše od nas i nekako to ne deluje namešteno, ma kakvu mi predstavu imali o njima. U Njujorku, u malo siromašnijem delu, Kvinsu, slabo sam koga video da se smeši. Pa i na Menhetnu, da budem iskren, malo sam osmeha video, osim kod prodavaca u otmenijim radnjama... Hm. Setih se poslovice o trgovcima koju je citirao jedan naš zajednički poznanik: “Širok osmeh, ruka u tvom džepu...” A opet, ubeđen sam, ako možemo da se osmehnemo zaista iskreno (ja to ne mogu uvek, ni po narudžbi), sigurno možemo da otopimo mnogo leda između sebe i drugih.

GoKo: A možda me ti MiTo i nisi razumela?! Na stranu tvoja simpatična astrološka zapažanja :) Ja ipak nigde ne rekoh da sam protiv osmeha. Taman posla. I u mojoj prirodi je takav poredak, da mi je bolje kad sam nasmejan. Ma nisam ja ni protiv kliberenja. Svakom svoje. Zapravo sam hteo da skrenem pažnju na ne baš tako retku pojavu izveštačenosti u korišćenju osmeha. A ako bih birao s kim ću da se družim, osmeholjupcem tog stila, ili sa jedinim Rusom kojeg dobro poznajem, Georgijem Nazarovim, koji se takođe ne smeje često, pa ni na fotkama za javnost, definitivno bih izabrao Georgija. Mislim da je sve što se radi na silu, i izveštačeno, pa i smeh koji se tako praktikuje na nekim radionicama, manje efikasno nego ono što dolazi kao spontani rezultat našeg unutrašnje vedrine...

MiTa: Sad se razumemo. Tako i ja mislim. Veštačka radost i ljubaznost vređaju inteligenciju sagovornika i odišu užasnom vibracijom, kao i svaka laž. Ali, ako govorimo o izrazu lica kao poslovnom imidžu, onda sam za osmeh – baš kao što to čine prodavci u otmenim radnjama na Menhetnu. Za to imam veoma važan razlog – iz sopstvenog iskustva znam da nisu samo ponašanje i izraz lica posledica unutarnjeg stanja, već je i obrnuto, kuća utiče na svoje stanovnike u istoj meri u kojoj i stanovnici utiču na nju. Ako hoćemo da gradimo odnos u porodici, na poslu, u svojoj okolini – teško da će nam to uspeti ako smo večito “mrtvi” ozbiljni. Ljudi koji se stalno klibere su blesavi, ali oni namrgođeni su glupi i sujetni. Jedno im je zajedničko – ni prvi ni drugi ne vide drugog čoveka već samo sebe i zato je komunikacija s njima nemoguća.

Gorboj: A sad jedna činjenica za razmišljanje: neka psihološka istraživanja su ukazala da mrzovoljni ljudi realnije sagledavaju svoju okolinu i da ih je teže prevariti. Usput, setih se i legendarnog Duška Radovića, u čijim aforizmima neizmerno uživam. Neko ga je prikazao kao namrgođenu pticu iz Mapet šoua koja sedi na vrhu Beograđanke. A njegovi aforizmi su minijaturna remek-dela i kipte duhom i životom, da ne govorimo o tome da je pisao sjajnu poeziju za decu, što može samo neko ko je u srcu ostao dete. Dakle, ništa nije baš onako kako na prvi pogled izgleda...

GoKo: Pa da. Ništa veseliji nije ni drugi pisac koji u imenu nosi energiju duše - Dušan Kovačević, a u delima mu je toliko toga duhovitog, veselog, smešnog... Nego, što se mrzovolje i inteligencije tiče, tu bih vrlo uslovno prihvatio logiku reciprociteta. Složio bih se da na rešavanje nekog logičkog problema utiče naša koncentracija, koja je bolja kod ozbiljnih nego kod neozbiljnih aktera. Ali se ne bih kladio da je samim tim dat i dokaz da su veseliji ljudi manje inteligentni za život. Jer, kao što znamo, imamo mi i druge inteligencije, a ne samo logičku. Te bih se zapitao šta se dešava sa socijalnom i emotivnom inteligencijom mrzovoljnih?

MiTa: Jeste li videli nekad nekog mrzovoljnog duhovnog učitelja? Ja nisam. A nasmejanog? Da, svi su ozareni, nasmejani ili nasmešeni. Toliko. 

Gorboj: Pa, što se mene tiče, bolje je biti iskreno mrzovoljan nego se namešteno smešiti. A opet, bolje je iskreno se smešiti nego biti iskreno mrzovoljan. Osmeh je i stav prema životu. Ako nam je teško da se osmehnemo (kao što meni često jeste), čini mi se, iz iskustva, da to znači da smatramo da nam život ne valja. A da li je tako? Nije. Jer sve je moglo biti mnogo, mnogo gore – to uvek pomislim kad nastojim da navedem sebe da se iskreno osmehnem.

Razgovor troje prijatelja, jedne dame, vegetarijanke (MiTa) i dvojice vegetarijanaca u najboljim godinama (Gorboj i GoKo) traje već dugi niz godina, ali od pre pet su ga vodili na ovakav način, deleći ga sa čitaocima časopisa "Živeti zdravije". Sada su tu, da ga podele i sa vama...

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com