Pages

DA LI JE BOG BIO BESAN NA ADAMA I EVU, I ŠTA SU ONI STVARNO POJELI? REČ IMAJU STRUČNJACI.






Da bismo znali šta je najbolje da jedemo, najvažnije je, slaže se većina stručnjaka, da negujemo običaje naših predaka, ali i da to nadopunjujemo novim saznanjima. Pa smo mi, upravo za potrebe novih saznanja, pozvali u pomoć eksperte, koji su se oberučke prihvatili posla... Pred vama su rezultati njihovog posvećenog rada.


Šta je Bog rekao Adamu i Evi kad ih je - „prognao iz Raja“? Postoje razne tvrdnje, ali svedočenja, naročito onih overenih u sudu, dabome da nema. S druge strane, ako je verovati (višestruko prepravljanim i doterivanim) tzv. svetim knjigama, Bog je bio – besan. 
"S mukom ćeš rađati decu, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvoga, i on će ti biti gospodar", rekao je Evi. A tek šta je svalio na Adama: "Zemlja da je prokleta zbog tebe... Sa znojem lica svoga ćeš jesti hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti."   

Kako to, pitamo se mi, da bude ovako ljut, ako je On 
istovremeno i Ljubav? Da li to znači da je ovim, dragi dobronamerni sastavljači svetih knjiga, dat alibi svima nama da i u ljubavi možemo da budemo besni? U kojim situacijama? Do koje granice? Na stranu to da pod emotivnim nabojem niko mudar ne donosi odluke, pa tako ni – On. Koji je sinonim i za Mudrost.

Ali, zaista to nije naše glavno pitanje ovde. To se pitam ja, onako usput, na tragu Spoznaje....

Nego, o istom pomenutom događaju, i te kako važnom za naše drage praroditelje, pa tako i za nas, svoje istraživanje su specijalno obavili - nutricioniste. Koji su, ne znajući kako da izađu na kraj sa nekim jezičkim nedoumicama, u pomoć pozvali svoje prijatelje lingviste. Pa evo njihovih nalaza i dokaza...

Odmah da napomenemo da se mi od ovog istraživanja pomalo i ograđujemo. Jer, nutricioniste su pomoć za tumačenje jezičkih dilema mogle potražiti i kod veroučitelja. Koji bi po logici stvari trebalo da dobro poznaju - jezik Ljubavi.

Ali znate šta su mi rekli nutricioniste? „Oni bi nas sigurno napali, u stilu: ’Ne usuđujte se da Drvo poznanja dobra i zla zovete paradajzom. To je nepoznavanje ljudske istorije. To je skrnavljenje jedne tako divne biblijske priče. To je – svetogrđe.’“ Nisam ovo komentarisao. Mada me je podsetilo na gore navedenu ljutnju.

Pa su nutricioniste, željne saznanja o tome šta su jeli naši praroditelji, pošli od nepobitnih činjenica i dokaza u - jeziku. I u Knjizi nad knjigama, podsetili su me, stoji da u početku bejaše – reč. „Zato, evo pravog pitanja“, spopadoše me, „Kako se na engleskom, jeziku najrasprostranjenijem na našoj planeti, kaže raj?“ „Paradajz“, odgovorih kao iz topa, k’o najgori mladi štreber. I odmah uvideh: „Pa mi tako važnu, našu rajsku biljku, zovemo engleskim imenom, čoveče?!“ Ali me nutricioniste i ligviste prekinuše usred tog zanosa skoro pa horskim pojanjem.

„Doooobro“, oduševiše se oni glasno mojim tačnim odgovorom, ali više prilikom za naredno ubacivanje trojke...
 „A zašto se na jednom od vrlo bliskih nam jezika, skoro pa srpskom, isti taj paradajz zove – rajčica, ako mi nipošto ne bismo smeli da ga povezujemo s rajem“, glasilo je već složenije pitanje za mene, koji sam se tu, u odgovorima, pošteno nalupao...

„Jer je ’proteran iz raja’? Naši praroditelji su ga iz rajskog vrta doneli ovamo? Dobijen je ukrštanjem crvene jabuke, koju je tata Adam zagrizao u raju, pa je zbog toga dobio jabučicu ispod brade, i još crvenije jagode, koju je posle progonstva uzgajala mama Eva, pa su joj crvene jagodice izrasle na grudima?“, glasila su samo neka od mojih neznalačkih lupetanja.   

Nije ni čudo. I mnogi od vas ste, verujem, sad već poprilično zbunjeni. Šta je ovde nastalo pre a šta kasnije? Kokoš ili jaje? I ko je, molim vas, dozvolio da se paradajzom zove nešto tako nebitno kao što je povrće koje se sada uzgaja i u kućnim uslovima, koji nimalo ne podsećaju na raj? A da i ne govorimo o plastenicima? I gde je tu od naših praroditelja naovamo izbledela ideja raja na zemlji, kad ovaj svet sve više ljudi naziva paklom?

Ne, moji naučni saradnici mi nisu dozvolili da se izvučem, nego su nastavili da me zasipaju nepobitnim činjenicama: „Na italijanskom se paradajz kaže pomodoro, odnosno pomo d’oro, što u prevodu znači zlatna jabuka. A takvo ime je dobio zato što je prvi paradajz donet u Evropu iz Amerike bio zlatno-žute boje“, pokušali su još jednom da me zbune.
„A-HA!“, vrisnuh od sreće ja. „Tu smo, dakle. Plod koji je visio na rajskom Drvetu poznanja dobra i zla samo je oblikom podsećao na jabuku, ali je sijao kao zlato zato što sadrži energiju posedovanja istinskog znanja. I umesto da uživa u tom sjaju i da mu se divi, naša praroditeljka Eva se, možda upravo od tog istog sjaja zanela, i zagrizla plod. A Adam je potom, iz čiste ljubavi, ne želeći da se ni u tom nesvesnom činu odvoji od svoje ljubljene, učinio isto.

Ali, zar to Bog nije mogao da zna? Zar nije mogao da kaže nešto, kao: ’Deco moja, zagrizli ste plod Drveta poznanja dobra i zla, simbol istinske vrednosti. Učinili ste to bez mog blagoslova, ali ja vam opraštam i šaljem vas na divnu planetu Zemlju, da rađate decu i da ih sa znanjem koje ste stekli učite šta su vrednosti duhovnog po-znanja, a šta nutricionističke vrednosti jabuke i paradajza. Dobro zapamtite tu razliku, i nemojte da vam deca mešaju te vrednosti.’ Naravno da je znao, dragi moji, i uveren sam da u skladu sa božanskom Ljubavi Adam i Eva nisu prognani, nego su poslati, da šire ljubav na Zemlji.“

Hor nutricionista i lingvista je nakratko zanemeo. Gledali su u mene širom otvorenih usta. Bio je to očigledan znak - da nastavim...     

„A ne da nas uče da zbog Adamovog greha stradamo svi mi, ’sva stvorenja i cela tvorevina Božja’“, ub’o sam trojku s kraja na kraj terena, k’o Kecman.

Nutricioniste i lingviste su u međuvremenu usaglasili tekst za širu javnost. U njega su ugradili i utiske mog glasnog razmišljanja. Pa su me zamolili da ga i sam naglas pročitam, pre nego ga objavimo.

„Jabuka ili paradajz, lažna je dilema, ne samo za nutricioniste i lingviste, nego i za bilo koga ko traga za hranom koja će ga učiniti zdravim i srećnim, za sve one koji teže istinskim vrednostima, koji žele maksimum na stazi ličnog razvoja. I jedno i drugo su iz istog vrta izašli, i u istu kuhinju ulaze. A ni zbog jednog, ni zbog drugog, ni Kain nije ubio Avelja, niti su Hava i Adem zaratili sa Evom i Adamom. Sve se to desilo i dešava se samo zbog nedostatka ljubavi, tj. Ljubavi, a može se reći i usled pogrešnog ili čak zlonamernog tumačenja – Božje volje.“ 

U to ime,

Živeli! 

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com