Pages

NASA DEFINITIVNO I NAUČNO POTVRDILA: MESI NIJE MESIJA!




Današnja vrhunska nauka se ne bavi više glupostima kojima se bavila ona u doba Hipokrata, Arhimeda, Njutna, Kirija, Tesle... da otkriva ono što je očigledno, pa ljudima posle tih otkrića bude lakše. Moderni naučnici se bave samo onim što je nama potpuno nejasno, pa i kada saznamo – ne možemo da verujemo. Za otkriće iz naslova bilo je potrebno izuzetno mnogo novca poreskih obveznika, kao i mnogo ekstravisokih honorara najuglednijim naučnicima. Ali, sada kada je rezultat tog pregnuća konačno pred nama, niko ne žali. Istina glasi: Mesiju nedostaje ‘samo’ ja, tj. Ja - da bi bio Mesija. Detaljnije objašnjenje ovog spektakularnog otkrića daće nam naši – Janko i Marko.


* NASA (čitaj: NAŠA)

Kancelarija naših junaka Janka i Marka nikad ne oskudeva u spektakularnim otkrićima, senzacionalnim vestima i neprocenjivim saznanjima. Tako je bilo i ovog puta, kada je Janko uskliknuo: “Dokazano je: Mesi ipak nije mesija!”

Marko se istog časa prekrstio i desnom i levom, i pomakao se s mesta: “Sačuvaj Bože, koja vas nečista sila napada, dragi kolega, pa da se bavite takvim glupostima?!”

“Vi glupostima nazivate ono što je rezultat rada vrhunskih naučnika, koji su ovom saznanju posvetili godine svog naučnog truda? A biserima spoznaje sve ono što objave Naši, tj. vaši?”, prihvatio je bačenu rukavicu Janko.         

“Pa nećete me valjda ubeđivati da sve što objavi ta vaša NASA jeste nekakvo novo sveto pismo, neki novi ‘novi zavet’?! Pa dajte, kolega, čemu te igre sa ljudskim umom, to bogohuljenje? Kako možete ozbiljnim nazvati nekakvo kvazinaučno mlaćenje prazne slame o jednom najobičnijem fudbaleru, a pogotovu njegovo poređenje sa Sinom Božjim? O smrtniku koji ne samo što izbegava plaćanje poreza, nego i neprestano razočarava svoju naciju igrama u nacionalnom timu? Kolega, Mesija nije onaj koji razočarava, nego onaj koji spašava”, pokazao je da je raspoložen za dvoboj, ali i te kako upućen u fudbalsku materiju - Marko.

“Opa, kolega, pa vidim da i vi pratite život našeg umalo-Mesije, a ovamo mi se pravite da vas ne zanimaju fudbalski smrtnici”, bocnu ga u sred srede Janko.

“Ne pratim ja to zbog sebe, ako želite da znate kolega, nego radi mog sina, kojem pokušavam da objasnim da je ugledanje na lažna božanstva, pa tako i fudbalska, jednako opasno kao i drogiranje. Ali, pošto vi i nemate decu, vi taj problem nažalost ni ne shvatate, pa je zalud da vam objašnjavam. Vi naprosto verujte u svog Mesija, a ja ću, hvala Bogu, u svog Mesiju”, uzvrati Marko, u nameri da primeni onu dobro poznatu mudrost: Hajde da se složimo da se oko ovoga ne slažemo.

No, Janku je bilo neophodno da uzvrati odgovor makar na temu dece: “Ne bih sad o tome šta je najveći opijum za narod, jer bi nas to odvelo još dalje u nerazumevanje. A to što ja nemam decu, svakako nije zato što ne mogu da ih imam, nego ne želim da budu žrtve manipulacije ni tih vaših ‘bogoumilnih’ Naših, a bogami ni naše ‘bogohulne’ NASE. A što se tiče, kako rekoste, mog Mesija, koji po vama nije i ne može biti Mesija, on možda i neće spasiti svet od propasti, ali je svojim fudbalskim čarobnjaštvom definitivno vanzemaljac, pa je tako zanimljiv NASI, a besmrtnost će mu, razumeli vi ili ne njegovu misiju, svakako pripasti. I to - bez raspeća. Iako ga nemilosrdni mediji neprestano razapinju, baš kao što su i vašeg razapeli oni koji nisu razumeli njegovu misiju.”

“Kolega Janko, ta vaša NASA, dok svet srlja ka propasti, sve više bulazni o potpuno nebitnim stvarima, pa čak i o nečemu što ne spada u domen nauke, a što i ovde vidimo. Ali, ja se njima ne čudim. Oni su plaćeni da sluđuju, dok oni koji im novac namiču, rade ono što hoće. Ja se čudim vama, koji se, kako to kaže moj sin, ložite na gluposti tipa ‘Mesi nije Mesija’, pa me još njima i zamajavate”, želeo je da skrati obojici muke Marko.

Janko se taman spremao da kaže “I Mesi je sin Božji”, ali je upravo u tom trenutku u kancelariju ušao šef Pavle, kojeg su njih dvojica jednoglasno prozvali Bič Božji. Jasniji božanski signal da je tema apsolvirana valjda i nije mogao da im se desi.
Pomiriteljski su se pogledali, krišom nasmejali i zaronili u svoje službeničke beleške...

Janko i Marko, junaci našeg vremena



Njih dvojica nikada nisu svesni mog prisustva. Virus na njihovim kompjuterima odradi svoje, antivirusna odbrana popusti, i ja se putem veb-kamera nađem u njihovoj kancelariji. Tu sam iz vrlo ličnih razloga, da čujem kako danas razmišljaju naši dragi državni službenici kad veruju da ih niko ne čuje. A ne kao oni u rijalitijima, što znaju da ih snimaju, pa se sve pretvori u cirkus. Uostalom, gledanje kroz rupu na komšijskoj tarabi je stari vid zabave, zar ne? Pred vama su junaci našeg vremena: Janko i Marko.

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com