Pages

PLAGIJATORI, GDE ĆE VAM DUŠA?! IMAJTE MILOSTI!




Odakle nam savremeni genijalci prenose znanje? Iz knjiga, od učitelja ili možda niotkud, pa u njihovu glavu? Jedni kriju da prepisuju, kako bi se ogrnuli plaštom originalnosti. Drugi ne kriju da prepisuju, ali ne navode od koga su prepisali. Treći se i ne sećaju odakle su maznuli ideju za "sopstvenu" kreaciju, pa se prave blesavi. Ima i četvrtih, petih. Živimo u dobu sveopšteg piratizovanja, kopiranja. 

A evo šta o tome misle njih troje.


Gorboj: Nije ništa novo ako kažemo da svi mi, danas, živimo u potrošačkom društvu. I, naravno, pokušavaju da nam prodaju sve: od najmodernijih pametnih telefona, do stare dobre drevne, ali sad lepo flaširane vode. A uz to, nastoje da nam prodaju i tehnike samorazvoja, poznate hiljadama godina, ali veoma lepo upakovane. Nauči neki prijan, na primer, tehniku disanja od nekog ko mu je to pokazao džabe, a onda to nazove po sebi „Disanje po Peri/Lazi/Žiki“, i onda nam taj nauk prodaje, sa deklaracijom: „Pomaže opuštanju, uklanja stres, godi zdravlju...“ i sl. Zvuči li vam poznato?

GoKo: Verovatno bi ovde dobro došla neka suptilnija mudrost, ali se najpre setih one Oliverove pesme: „Smejem se, a plakao bih…”. I zaista mi je neretko poprilično komično kad pod vrlo šarolikim celofanima, sa Zapada, ali ništa manje ni iz Rusije, ugledam štošta „novo”, a što sam još kao mladi novinar upoznao kao staro, pa čak i drevno, kako ti kažeš. 

MiTa: Da, to je smejurija. Najsmešnije je što konzumenti svih tih „otkrića” ni ne znaju kako su to samo stari, dobri recepti i tehnike, isprobani još pre nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina.  Meni ne bi bilo strašno što se neki vešt trgovac doseti da se okiti tuđim perjem, kad bi to uradio s poštovanjem prema tom perju. Strašno je što se to radi bez elementarnog znanja i što se drevna mudrost koristi kao zabava za mase i sredstvo za sitno bogaćenje. Već smo pisali o pretvaranju joge u fitnes, a sad možemo da vidimo kako se isto dešava i sa drevnom medicinom ći gong. A tek fitoterapija... Za velike pare se kao čudotvorni prodaju melemi i čajevi za koje recept možemo da nađemo npr. u prvom srpskom Kuvaru Katarine Popović Midžine!

Gorboj: Međutim, treba reći da i u oblasti savremene duhovnosti nije sve staro i drevno. Otkrivaju se i nove stvari. Odličan primer je tehnika intenziva, koju je zaista, hajde da kažemo, „izmislio” Čarls Berner. Ništa slično nije postojalo u tradiciji, bar nema pisanih tragova o tome. I ova nova, probojna, brza dvadesetovekovna tehnika donela je mnogo dobra brojnim tragaocima širom sveta. Ima i drugih primera, ali ovaj je najočigledniji. U ovom slučaju, Berner bi zaista imao pravo da nazove svoju tehniku po sebi, ali on to nije uradio. Jednostavno ju je nazvao „intenziv” i pustio u svet, na upotrebu svima. Skidam kapu!

GoKo: Jako mi se dopada aspekt poštovanja, koji si ti MiTo pomenula. Poštovanje se u duhovnosti može iskazati na mnogo načina. Pa i ovde, gde je reč o prepakivanju starih veština. Ali ne, naši veseli prepakivači će radije pričati bajke o tome kako im je to došlo „odnekud", nego što će navesti čijim su se znanjem poslužili. To je sad i moderno. Taj taki-laki kopi-pejst, bez navođenja izvora, širi se u svim sferama društva, kao nekakva vrsta intelektualne kuge.

MiTa: Kad smo kod novih pristupa, hajde da pomenemo i film „Šta mi uopšte znamo?” i spoj savremene nauke i duhovnosti. Danas Džo Dispenca, Greg Brejden i Brus Lipton aktivno prenose svoje znanje i tehnike, nastale proučavanjem koliko nauke, toliko i duhovnih učenja i praksi. Ali, kad neko čije se poznavanje matematike svodi na četiri osnovne operacije, a  duhovnih učenja na motivacione govore sa „Jutjuba”, sebi dozvoli da se poziva na kvantnu medicinu, npr. zaista pobesnim.

GoKo: Ja nisam gledao taj film, ali zato jesam bio na intenzivu i doživeo direktno iskustvo istine. I mogu da posvedočim o veoma, veoma efektnoj praksi, koja u samo tri dana daje toliko mnogo da se teško s nečim drugim može uporediti. I upravo Berner o korišćenju iskustava zen prakse u stvaranju Intenziva ništa ne krije. Naprotiv.

Gorboj: E, sad, ima tu još nešto, što sam osetio na svojoj koži. Ponekad ljudi lakše prihvate ono što govorite, npr. o duhovnosti i meditaciji, ako to saopštite u obliku svog ličnog iskustva. A ako iskreno kažemo da smo, u stvari, sve naučili od svog učitelja, možemo se suočiti sa neverovatnim, iracionalnim otporom kakav ljudi, pogotovo u ovim krajevima, gaje prema pravim, iskrenim, autentičnim duhovnim učiteljima. Zato donekle mogu da razumem one koji stare tehnike predstavljaju kao svoje, iako dobro znaju od koga su ih naučili. Ali, ako hoćemo da budemo zaista korektni, u svakom slučaju, bar u jednoj rečenici, smatram da smo makar na kraju predavanja ili izlaganja ili časa, ili već čime se bavimo, dužni da kažemo: „Ovo o čemu govorim i što primenjujem nisam sam izmislio, već sam naučio od toga i toga”. Toliko je bar pošteno.


MiTa: Upravo tako, GorBoj. Da se vratim na poštovanje – sigurna sam, jer to znam iz sopstvenog iskustva – kad tuđ nauk nesumnjivo doživiš kao istinit, u tebi se rodi ogromno poštovanje i prema učenju i prema njegovom tvorcu i prema onima koji su ti to učenje preneli. I to poštovanje ti nikad ne bi dozvolilo da prisvojiš autorstvo, da lažeš. Zato sumnjam u znanje svih koji se kite tuđim perjem i uvek nastojim da se okrenem izvoru, što savetujem i drugima.
(nastavlja se)

RAZGOVOR TROJE PRIJATELJA, JEDNE DAME, VEGETARIJANKE (MITA) I DVOJICE VEGETARIJANACA U NAJBOLJIM GODINAMA (GORBOJ I GOKO) TRAJE VEĆ DUGI NIZ GODINA, ALI OD PRE PET SU GA VODILI NA OVAKAV NAČIN, DELEĆI GA SA ČITAOCIMA ČASOPISA "ŽIVETI ZDRAVIJE". SADA SU TU, DA GA PODELE I SA VAMA...



Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com