Pages

ONI I MI – DOK JE SVETA I VEKA






Stvari uvek možemo da vidimo iz najmanje dva ugla: našeg i „njihovog“. Jer, uvek možemo da se (po)stavimo i u „njihov“ položaj. Pa ipak, to retko činimo, jer...


Oni su nama radili svašta, a mi njima – skoro ništa.

Oni su nas oduvek kamenom, a mi smo se baš trudili da njih - isključivo hlebom.

Mi smo njima uvek okretali i drugi obraz kad bi nas ošamarili po jednom.

Ni mi nismo cvećke, ali oni su - đubre.

Mi njima nikad ne bismo ni pomislili, ono šta su oni u stanju nama da učine.

Oni su oličenje svega najgoreg, a mi – služimo kao svetli primer.

Njima sve smrdi na nečov(j)eštvo, a iza nas su veličanstvena dela.

O njima i svi drugi misle da su grozomorni, a o nama se čuju samo hvalospevi i blagoglagoljenje.

Mi smo nebeski, a oni su - podzemni.

Mi ćemo njima ipak sve oprostiti, ali nismo ludi da im zaboravimo.

Mi smo ostaci preklanog naroda, a oni su ti naši nekažnjeni dželati, plus ovi njihovi strvinari.

Oni su nama sve ukrali, pa sad lažu da je njihovo, a mi znamo da je sve naše, i samo naše.

Da nas nije, oni bi i same sebe zlostavljali.

Oni ne bi ni postojali, da od nas postojanje nisu pozajmili.

Njihov smisao postojanja je presudni doprinos našem nestajanju.

Njihova istorija je zapravo čist plagijat, ili makar užasna brljotina naše...

Dokle?

I kad ćemo - već jednom – svi - postati – mi?

U to ime,
Živeli!
..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com