Pages

RODITELJI VELE DA SU NASTAVNICI I PROFESORI - KRIMINALNI, A OVI DRUGI DA SU PRVI - POTPUNO POLUDELI. KO JE TU U PRAVU?






Mada dilema liči na onu „šta je starije, kokoš ili jaje?“, nije ni izbliza toliko nerazrešiva. A evo i zašto. Mada se na prvi pogled doima da je bitka izgubljena, nipošto nije. Evo i kako.


Naravno, nije baš svako u prilici da, kao potpisnik ovih redova, profesionalno, u četiri oka, o ovom problemu razgovara sa legitimnim predstavnicima obe strane. Pa da mi kažu šta ih muči, pa da im kažem da ih razumem, pa da vidimo kako da zajedno sve to još bolje razumemo, i da do središta naoko komplikovanog lavirinta put pronađemo, i da onda, ali nekim drugim putem, iz tog istog lavirinta izađemo...

Ali, lako ćemo se mi razumeti, ako polako, bez očekivanja, zajedno prošetamo ovom vrlo aktuelnom i životno važnom temom. Pa da krenemo...

Kao što rekosmo, ovde nije od presudnog značaja šta je starije, kokoš ili jaje. Nije, verujte, ni to da li kokoš, ili petao, svejedno, leži na svojim ili tuđim jajima? Pa ni to da li ovi prvi očekuju da im, dok oni jure za profitom, karijerom, nekom drugom kokom ili petlom i sl., ovi drugi njihove piliće izvode na pravi put. Ne, nije ni to da li ovi drugi očekuju da im ovi prvi plate dodatne časove, i tako im nadoknade manjak u uvek oskudnom prosvetnom budžetu nastao „zločinačkom“ vladinom politikom.

A šta onda jeste? I kako iz „začaranog kruga“?

Prvo o ovom jeste. Ovo pre svega jeste prilika za početak rada na većem razumevanju drugih, a preko toga i na – ličnom razvoju. Te bi za početak trebalo, ako je ikako moguće...

1. Objaviti privremeni, neograničeni, prekid vatre 

(što je danas, kao što znamo, vrlo popularno, mada ne i obavezujuće):

Inače, od svakog rata najviše stradaju tzv. civili, a ovde bi to bila pre svih – naša deca. Uspostavom prekida vatre, a tu pre svega mislim na onu koja se rasplamsala u nama, pružićemo priliku našem unutrašnjem vodiču (našoj prirodnoj mudrosti) da i on dođe do reči.

Vredi pokušati, jer je unutrašnji vodič mudriji od vanjskog (našeg Ega). A ako to uspemo idemo na..

2. Dati šansu privremenom miru 

(uh, kako ovo zvuči poznato i otrcano, ali je ujedno i dalje efikasno):

Prilikom razgovora sa unutrašnjim vodičem, pažljivo ga saslušati, ne upadajući mu u reč, dozvoliti da nam kaže da smo „u ponečemu“ možda i mi grešili.

U toku prekida vatre, takođe, pogledati „dušmane“ iz drugog ugla, u pokušaju da otkrijemo i njihovu ljudsku stranu. Da vidimo da nisu možda i oni u istom ili sličnom sosu proizvedenom u nekakvoj moćnoj kuhinji kuvara naše sudbine.

A ako nam to pođe za rukom, onda ići na...

3. Proglasiti početak akcije „Proleće u mome dvorištu“

(bez obzira koje je trenutno godišnje doba):

Pomoću ove akcije sa zadovoljstvom ćemo se pozabaviti sobom i svojom porodicom, i videti da li tu, u vlastitom dvorištu, baš sve stoji kako treba i gde treba, te koji nam još alati fale da se obradi ono što nije obrađeno u toj božanstvenoj bašti. 

Posvećenim i istrajnim radom, sopstveno dvorište za relativno kratko vreme možemo dovesti do neprepoznatljive lepote.

Velike su šanse da nakon odigravanja ovog procesa nastupi trajni mir. Do kojeg je valjda i vama stalo. Većini jeste.

Samo, najpre treba doneti odluku da smo konačno spremni na menjanje – sebe! 
U to ime,
Živeli! 
..........

GoKo

Goran Kojic

2 komentara:

  1. Anonimno17/11/16

    Postovani, htjela sam nesto da kazem na temu nastavnika i roditelja pa eto ovo je neko moje iskustvo. Prije tri godine kad mi je dijete polazilo u prvi razred ja sam trazila vezu da dodje do jedne uciteljice za koju smo culi da je odlican pedagog i da je uvijek spremna na saradnju sa roditeljima, a zasto sam trazila vezu? Prosto sam htjela nekog ko je zavrsio skolu prije rata, znaci da je temelj nekog obrazovanja i razvoja svoje licnosti zapoceo prije rata. Susrecem se sa kolegama na poslu koji su ratna djeca i koji su polupismeni nazalost. Nasa uciteljica je pored toga sto je to po zaimanju i pedagogiju zavrsila. Za nju ne postoji dijete NECIJE, svi su isti ima ih 30 za njih dise, zaista jedna posvecena osoba. E sad ima ono prosvjetari su preplaceni, oni imaju puno godisnjeg odmora, ja ne mislim tako. Ja svoj posao ostavim kad izadjem iz firme, a oni moraju svaki dan da se pripremaju, da nose kuci radove na ispravak, da pisu pripreme, zaista njihov radni dan nije samo ono sto provedu u skoli.E sad dolazimo i do onih koji su zalutali u prosvjetu, koje je neko postavio, zaposlio jer je u toj i toj stranci id. Mislim da svaki roditelj treba da da ocjenu na kraju razreda da li je zadovoljan radom ucitelja ili nastavnika. Ja sam bila zahvalna uciteljici kad je davala nize ocjene mom sinu jer ga je to trglo a on se malo uspavao iako je ona znala kakve su njegove mogucnosti i ja sam joj licno na tome zahvalila. Roditelji su nenormalni u svojim ocekivanjima, susrecemo ljude koji sve isod petice smatrju neuspjehom.Ja prosto zelim da moje dijete ide sa osmijehom na licu u skolu i hvala bogu da je tako.
    Puno pozdrava iz B. Luke

    OdgovoriIzbriši
  2. Draga Banjalučanko, divno je što ste, kao roditelj, uspeli da sagledate svu specifičnost tj. kompleksnost pedagoške profesije, kao i trenutka u kojem živimo. Vaše razumevanje njihovog delikatnog zadatka je za svaku pohvalu. S druge strane, prema roditeljima baš i niste bili nežni. Međutim, tu ste pomenuli veoma važan pojam, a to su - očekivanja. Treba razumeti odakle ta očekivanja dolaze, i zašto iz njih u najvećem broju slučajeva proisteknu razočarenja. Kraj vašeg komentara je zaista divan i za svaku pohvalu. GoKo.

    OdgovoriIzbriši

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com