Pages

KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO?! BUDALAŠTINA, MUDROST ILI ZAGONETKA – U ČEMU JE POENTA?







Po (da)tom pitanju, čija je namera primarno utešiteljska, postoje uglavnom tri vrste ljudi. Jedne ova izreka neizostavno nervira, drugi je razumeju površno ili je ignorišu, dok bi treći da je sagledaju iz malo drugačijeg ugla i, ako ikako mogu, konačno objasne. U uverenju da može i da nas ujedini, a ne samo da nas deli, kroz ovaj tekst ću probati da vam pružim podršku za malo drugačiji pogled na ovu lepu narodnu izreku. Uz svo uvažavanje i razumevanje za one koji će odgovore za svoje dileme u vezi sa njom potražiti (preko Gugla npr.) na drugom mestu.


U svakodnevnom životu običan smrtnik ima jako malo odgovora na teška pitanja. Nema vremena, ima pametnija posla, bori se za goli život, te ga ona uglavnom nerviraju. I, kakav je njegov odgovor?! Pa, znate već, proglašava ih glupim, nebitnim ili – suludim. Teška pitanja zaista nisu za – težak život koji živimo, zapevaće horski.

Zato se oko poprilično teškog pitanja „Ko zna zašto je to dobro?“, na koje, kao što se lepo vidi, i nije nužno da se odgovara, običnom smrtniku prve vrste dopada da na njega reži, laje ili – ujeda. Ili makar da mu se – smrkne. Pa da krenemo od njih...

Prva vrsta – NERVČICI: Srećom, nisu najbrojniji. Jer da jesu, ovaj svet bi bio pozornica na kojoj bi glavne uloge bile podeljene uglavnom – mister Hajdovima.

Treba ih razumeti. Njih nervira svaka neizvesnost. A ona je ovde veoma prisutna. Oni vole da sve rešavaju u prvoj rundi. A ako nešto treba da traje 12 rundi, to je za njih smaranje, glupost, nepotrebno trošenje vremena, pa samim tim i energije.

Zato, ta njihova nervozna reakcija i nema mnogo veze sa ovom mudrom izrekom. Ona je samo okidač njihovog „omiljenog“ procesa, koji ih uvek i uvek, iznova opija.

Druga vrsta – PLUTAČI: Dosta brojnija vrsta od prve. Lakše menjaju teme nego što odgovaraju na pitanja. Te se mnogo i ne nerviraju oko njihovog sadržaja.

Plutači, kao što im i ime kaže, svoj smisao nalaze u površnom življenju. Zato se bave uglavnom dnevnim sadržajima, a ako i imaju dileme, one su više usmerene na ishranu, negoli na filozofska – smaranja. Koja oni jako vešto ignorišu.

Izreka „Ko zna zašto je to dobro“ zato je za njih idealna za laku sedativnu terapiju. Neće da misle zašto, pa se oslanjaju na – ko zna?

Treća vrsta – SVEZNALICE: Vrsta značajna po brojnosti, toliko da ugrožava ovu prvu. Doduše, prvu bi ugrozila i da je (mnogo) manja. Ali, to je već opisani problem prve vrste. A mi se bavimo trećom, koja ima najviše vremena za mudrovanje, koje prva i druga vrsta zovu drugačije, ne bih ovde da obezvređujem njihov nemali trud.

Sveznalice uvek znaju zašto je nešto dobro. Dobro, de, oni tako misle. I, to je za njih jako dobro.

(Sad će neko sigurno i mene gurnuti u ovu grupu. Ali, ne dam se ja lako. Držim se Sokrata: „Ja znam da ništa ne znam“. Dobro, de, moje ništa je mnogo ništavnije od Sokratovog.)

Tako da oni polaze od uverenja da uvek dobro znaju „zašto je to dobro“. I prenose ih ostalima. I nerviraju prve. I nepotrebno troše vreme drugima.

A zapravo, mada se možda i ne primeti na prvi pogled, a naročito iz ugla onih koji su sebe prepoznali kao pripadnike bilo koje od ove tri grupe, autor ovog teksta se (po)trudio da ih sve razume. Što podrazumeva neutralan stav prema svima.

I u najboljoj nameri, svakom kome je dobro u vlastitoj koži – nervčiku, plutaču ili sveznalici – reći ću isto: od srca vam želim svako dobro.

A onima koji bi ne samo da promene vlastiti dres, nego i ono ispod kože, poručiću nešto sasvim drugo: hajde da pogledamo „...zašto je TO dobro“.     

U to ime,
Živeli!

..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com