Pages

KO TO TAMO – NAPLAĆUJE DUHOVNOST?!



U današnje vreme, kada duhovnost uzmiče pred agresivnim materijalizmom, a ponekad se čini i da se predaje, od ogromnog je značaja njen opstanak, na temeljnim vrednostima. Može li se duhovnost kupiti, tj. prodati, može li se za duhovnost pribaviti sertifikat, pokušavaju da odgovore njih troje...

GoKo: Pre nekoliko dana naiđoh na netu na jedno razmišljanje koje sam poželeo da podelim sa vama, pa vam ga evo isporučujem u izvornom obliku. Još preciznije, ovo je početak tog razmišljanja: Jedan od fenomena moderne duhovnosti je da se naplaćuje ono što se prenosi. Nemam ništa protiv ali imam dilemu, kako se može (na)platiti, da se probudiš, da budeš svesnije biće, srećnije i ispunjenije sobom. Kada je spiritualno znanje počelo da se vrednuje novcem, prava duhovnost je počela da se urušava. Zanimljiva teza, zar ne?

Gorboj: Jeste, i ta pojava nije nova. Na primer, jedan od pokretača protestantske pobune bila je praksa katoličke crkve da naplaćuje tzv. indulgencije, odnosno oproštaje. To jest, platiš određenu svotu i napismeno dobiješ oproštaj grehova od pape. Mada ovo zvuči mnogo groznije nego naplaćivanje duhovnih poduka, meni se čini da je tu na delu veoma sličan mehanizam razmišljanja. E sad, dve stvari moramo da preciziramo: šta su stvarno duhovne poduke i da li se nešto ipak može naplatiti, ali više o tome u sledećoj replici.

MiTa: Eh, Caru carevo, Bogu Božje. Novac je vladar sveta iz kojeg duhovna učenja (imaju svrhu da) izbavljaju. Ali, da bi se učenje širilo, davalo i primalo, potreban je novac. Najapsurdnije je što zakon velikog tržišta i ovde, baš kao i u najprostijoj trgovini, reguliše stvari. Veliko tržište omogućuje da izdatak pojedinca bude zanemarljivo mali. Međutim, da bi se učenje predstavilo i počelo da prenosi, potreban je u startu veliki novac, tj. investicija, kao u svakom biznisu. Martin Luter se obračunao sa nemoralnom i nehrišćanskom pohlepom sveštenika u okviru institucije čiji su temelji postavljani petnaest vekova. Šta ćemo s novogradnjom?

GoKo: Mislim da su u pomenutom citatu pobrkani neki slični, a ipak različiti pojmovi. A da i ne pominjemo priču o poravnanju na energetskom nivou. Pre svega, treba da vidimo da li ih ima i gde su granice između npr. duhovne i psihološke prakse, gde završava jedno, a gde počinje drugo? Potom, rado bih da upoznam onog ko će u praksi odvojiti koučing od psihoterapije. Te bih zato bio vrlo oprezan u kritikovanju onih koji naplaćuju seminare iz hata joge. Da li je hata joga npr. duhovna praksa? Ili je bliža strečingu i psihologiji?

Gorboj: Hata joga je bliža strečingu i psihologiji, ona se može naučiti. I kao i svaka veština koja se može naučiti, može se i naplatiti. Koučing i psihoterapija su prakse lečenja, i po mom mišljenju, treba da se naplaćuju, kao što čovek mora da plati bolnički tretman i lekove kad leči svoje telo. Ali, kad se radi o meditaciji - to ne može da se naplati. Jednom je moj učitelj meditacije pozvao svoje učenike koji drže kurseve meditacije. Rekao im je: O, vi ste tako pametni, tako ponosni na sebe. Vi učite ljude da meditiraju. Onda je zastao, pa nastavio: Ne učite ih vi ništa! Njihove duše ih uče da meditiraju! Njihove duše ih uče da meditiraju! i ponovio je to još desetak puta. Za mene je ta poruka bila otrežnjujuća. Iako i sam držim kurseve meditacije, ne pada mi na pamet da sebe nazovem učiteljem pa čak ni instruktorom, a kamoli da naplaćujem. Jednostavno, stekao sam određeno iskustvo koje sam inspirisan da prenesem u skladu sa svojim nivoom i sposobnostima i to je sve, pa ako neko misli da od toga može imati koristi, biće mi drago.

GoKo: Meni se sviđa taj pristup, Gorboj. I divno je što ima takvih kao što si ti, koji to ne naplaćuju. Ali, ako neko misli da treba da plati i to da nauči meditaciju, neka plati onome ko naplaćuje. A Univerzum će sve to ionako da izbalansira na svoj način...

MiTa: I još nešto – savršeno se slažem s GorBojevim mišljenjem, pa tako i sama držim povremeno grupnu meditaciju za mali krug ljudi, naravno, besplatno. Međutim, znate šta primećujem u poslednje vreme? Ima sve više ljudi koji su bolesni jer im je sve u haosu: život, svest, emocije, vera... Ne pada mi na kraj pameti da tvrdim kako meditacija može da ih izleči, ali je neophodna da bi uopšte mogli da krenu putem izlečenja. Ja ne mislim, nego sam sigurna, naša je dužnost da te ljude podržimo. Ali to treba činiti s merom, s poštovanjem prema svom duhovnom izvoru i blagu koje nam je dato. Pre svega je dužnost svakog čoveka da podrži svoj život – dakle, ne smemo da ugrozimo svoj život ne zarađujući dovoljno, pošto previše radimo besplatno. Caru carevo znači da se zakoni ovog sveta ne mogu izbeći sve dok živimo u njemu i od njega. Ali nam uvid, razumevanje, poštovanje prema svom izvoru i empatija mogu pokazati put koji i caru daje carevo, i Bogu Božje. I to ne važi samo za meditaciju. Ja s istim principom držim književne radionice, jer je dar reči za mene svetinja. Neko drugi, pak, tako doživljava jogu, ili tai či, šta god. Univerzum to, kako ti kažeš, GoKo, zaista izbalansira skoro trenutno, jer, moje iskustvo je da taj središnji put odgovara samo onima koji njime žele da idu, a ostali brzo odu sami – možda kod nekog skupljeg, možda kod nekog besplatnog, ali to više nije moja odgovornost. Nije naplaćivanje to koje kompromituje duhovnu lekovitost, već je to pohlepa, koja izaziva nečasne namere i duhovni put pretvara u sredstvo za bogaćenje. One koji tako pristupaju treba izbegavati, jer čovek druge može dovesti samo gospodaru koga i sam služi, a njihov gospodar nije Duh, već Novac.

RAZGOVOR TROJE PRIJATELJA, JEDNE DAME, VEGETARIJANKE (MITA) I DVOJICE VEGETARIJANACA U NAJBOLJIM GODINAMA (GORBOJ I GOKO) TRAJE VEĆ DUGI NIZ GODINA, ALI OD PRE PET SU GA VODILI NA OVAKAV NAČIN, DELEĆI GA SA ČITAOCIMA ČASOPISA "ŽIVETI ZDRAVIJE". SADA SU TU, DA GA PODELE I SA VAMA...
..........

GoKo

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com