Pages

KAKO SE ODNOSITI PREMA TEORIJAMA ZAVERE? DA LI JE ZDRAVIJE I LEPŠE IGNORISATI IH, ILI...?



Šta je to u ljudskome biću što ga vodi prema – teorijama zavere? Vanzemaljci odavno žive tu između nas, Elvis Prisli je živ, Hitler takođe, a da i ne govorimo o nekim novijim junacima... Da li nam je lepše da verujemo kako je sve te zavrzlame neko smislio i krije ih od nas kao zmija svoje noge, i kako da to saznamo? Ili nam je ipak bolje da na sve to samo odmahnemo rukom? A šta ako ne možemo? Šta ako smo – deca? Mala ili velika, svejedno, pa na zavere volimo da nasedamo? Evo šta o tome misli njih troje...

GoKo: Zaista današnjoj deci nije nimalo lako. Uvereni da imaju pristup svim važnim, i predugo skrivanim istinama, oni odvažno i ponosno surfuju zapenušanim okeanom suprotstavljenih teza i teorija, koje se, sve do jedne, jelte, bespoštedno bore za jedinu moguću istinu”, tj. za svoje mi smo u pravu”. Pa još, ako nepredmetni profesori u školama šire teorije da se čovek nikad nije ni spustio na Mesec, jer to ni ne može, ili da je Zemlja ravna ploča, ili pak da ovom planetom vladaju reptili, šta reći?! I zašto bi onda uopšte sumnjali u senzacionalnu tvrdnju da NASA na Marsu drži njihove drugare (decu robove) za potrebe svojih istraživanja?! Vežite se, deco, polećemo!

Gorboj: Hm... Ja bih rekao da teorije zavere, pogotovo tako očigledno apsurdne, veoma odgovaraju vladajućem establišmentu, zato što se pomoću njih lako mogu diskreditovati prave zavere, koje zaista postoje. Neka pitanja verovatno nikad neće dobiti odgovore. Na primer: ko je ubio Kenedija? Iako je to najverovatnije učinio čovek za koga je sud utvrdio da je pucao, teško da je na tu ideju došao i sproveo je potpuno sam. I tako, naravno, ako neki tvrde da našom planetom vladaju reptili i pišu knjige o tome, samo treba pokazati na njih i reći: Eto, ti što tvrde da nije taj i taj ubio Kenedija su iste sorte kao i ovi što pričaju o reptilima”, pa će konzervativna većina zauvek prestati da ih shvata ozbiljno.

MiTa: Današnjoj deci stvarno nije lako, jer odrastaju bez autoriteta. To je veoma opasno, jer je proces sazrevanja takav, da se odvija delom kroz lično iskustvo, a delom kroz smernice koje daju autoriteti. I ja mislim da deca nisu bez autoriteta slučajno, već da vladajući slojevi u civilizaciji belog čoveka namerno forsiraju teorije zavere i tračeve, kako bi se dobilo što gluplje i nesvesnije biračko telo. Ako verujem da NASA drži robove na Marsu, ne primećujem robovlasnički sistem ovde, na Zemlji. Dok se zgražavam nad montiranim fotografijama dece” nad kojom se na Marsu vrše eksperiment, srećna sam što su mi ovde nadohvat ruke gomile lekova i suplemenata, najnovijih otkrića u lepim kutijama, koje gutam oduševljeno, puneći tako džepove onih koji zaista eksperimentišu sa decom, ali ne na Marsu, već ovde, usred naše civilizacije.

GoKo: Sve žešći i bezobzirniji, ovakvi eksperimenti nad decom zapravo jesu deo jednog šireg plana i programa, koji (bi mogao da) se zove: Zaglupi roditelje i otmi im decu!” Jer, paralelno sa dezinformacionim terorom nad decom, odvija se i paralelni projekat zaglupljivanja roditelja TV serijama, koji omamljeni sapunicama teško mogu da vide šta im konzumiraju deca. Naravno da je odgovornost na roditeljima, koji (zaglupljeni) ne vide ni sebe, a nekamoli da uvide kad im je dete kidnapovano i odvedeno na obližnji Mars”.

Gorboj: He, he, eto i nas u teorijama zavere:) Ali, iskreno, bez šale, ne bih rekao da sveopšte zaglupljivanje sprovode pojedinci koji imaju neke svoje krajnje ciljeve. Rekao bih pre da su to sile koje se suprotstavljaju evoluciji ljudskog roda, koje nalaze pogodne instrumente u pojedincima koji imaju velike lične mane: ogromnu pohlepu, egoizam, mržnju, strah i sl. Ko god da gaji takve stvari, i sam lako može postati instrument, igračka loših sila. Zato mislim, bilo da postoje zavere da se ovaj svet zaglupi i unazadi, ili se to dešava samo od sebe, izlaz je da svak radi na sebi. U stvari, drugog izlaza i nema. Što više ljubavi imamo kao pojedinci, što smo svesniji, to će svesniji i bolji postati i čitav svet. Dakle, da se pozabavimo sobom, a manimo se zavera...

MiTa: Slažem se s tobom, pogotovu sa rečenicom „Ko god da gaji takve stvari, i sam lako može postati instrument, igračka loših sila“, slažem se i da je jedini izlaz da svak radi na sebi, ali nimalo se ne slažem da je tu priči kraj. Mislim da priča tu tek počinje. Ne možemo nesvesni osvestiti potrebu za samoizgradnjom, niti se možemo samoizgrađivati ako smo neznalice. Jedini spas je da svi koji su osvestili neophodnost rada na sebi to prenose ljudima, da povedu i druge; da iznosimo naša iskustva, kako bismo pomogli jedni drugima na tom putu (i da učimo na tuđim iskustvima, naravno); da dajemo primer. Slušam često kako stariji ljudi okrivljuju decu što ih ne zanima ništa osim igrica i mobilnih telefona. Pa naravno, kad im ništa niste ni pružili! Sirota deca, ništa drugo ni ne poznaju. Kako da se zanimaju za stvari koje im nikad nisu pokazane? U školama polako izumiru sekcije, a roditeljima je jedini odmor da se „zalepe“ za televizor. Baš kao i ta deca, tako isto i mi, odrasli, ne možemo raditi nešto što nam je nepoznato.

GoKo: Čovek se uči dok je živ, glasi stara dobra izreka, a većina danas, i tu ne mislim samo na decu, učenje je zamenila besomučnim, nekontrolisanim prikupljanjem informacija, koje su zapravo najčešće dezinformacije. Proveren izvor znanja, u vidu odgovarajućeg učitelja, čestitog duhovnika, knjige koju preporučuje neka osoba od poverenja, jedini su spas ne samo za decu, nego i za sve nas. Kako do pomenutog? Korak po korak, osluškujući unutrašnjeg vodiča... Strpljivo do cilja.

RAZGOVOR TROJE PRIJATELJA, JEDNE DAME, VEGETARIJANKE (MITA) I DVOJICE VEGETARIJANACA U NAJBOLJIM GODINAMA (GORBOJ I GOKO) TRAJE VEĆ DUGI NIZ GODINA, ALI OD PRE SEDAM GA VODE DELEĆI NJEGOV SADRŽAJ I SA VAMA...
..........

GoKo

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com