Pages

KOJA JE PRAVA STRANA BOLA? KAKO MU EFIKASNIJE PRIĆI? U 3 KORAKA DO NJEGOVE POTPUNE ELIMINACIJE.



Bol nam uvek dolazi zbog nečeg ili nekog. A neko, to smo, dragi moji, najčešće mi sami. Naš bol dolazi iznutra, nikada spolja. Spolja nam stižu njegovi izazovi i podsticaji. Bol ima nekoliko strana, ali makar dve vidljive: lice i naličje. Koja je ona prava? I kako našem bolu efikasnije prići...


Bol je svakako jedan od najsnažnijih signala našeg bića u celosti. O njemu ne govore samo terapeuti, nego i književnici, duhovnici i drugi koji su napisali brojne mudrosti.

Ivan Cankar (1876-1918), slovenački i jugoslovenski književnik, o bolu je pisao ovako: „Nema lepše nade od one što je nikla iz tuge i nema lepših snova od onih što ih rađa bol“.

A Gotama Buda (566-486 p. n. e.), koji je i ponajviše od svega proučavao baš ljudsku patnju, još više nas je približio našem umu: „Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola, oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni“.

I šta ćemo onda mi sa našim bolom? S koje mu strane prići?

Ako mu priđemo (samo) telesno, tada ćemo uglavnom posegnuti za jednim od ova dva sredstva: a) trpljenje; b) analgetik.

Trpljenje bola je pretežak izazov za većinu ljudi, te se ovom sredstvu, bez obzira na njegovu iskustvenu efikasnost, ne priklanja baš mnogo ljudi. Na stranu to što će oni koji mazohistički birati da trpe veličati svoje podvige, ovo sredstvo ne preporučujem nikome. Strpljenje je, a to smo razgraničili, nešto sasvim drugo.

Analgetici (i druga farmaceutska sredstva) su mnogo prihvatljiviji za većinu ljudi, te su tzv. kućne apoteke neizostavno pune ovih „lekova“. Mada oni nikoga nisu izlečili i uglavnom služe za zataškivanje problema, ovi pomagači kod telesnog pristupa bolu doživljavaju ekspanziju, a industrija koja ih reklamira veliki profit.
Najizraženiji i najrasprostranjeniji među našim odnosima prema bolu najverovatnije jesu dobro nam poznati odnosi između čoveka i zubobolje. Oni nastaju pre svega zbog nedostatka lične zdravstvene kulture, a potom i od takođe dosta čestog – straha od zubara. Dakle, sve u svemu, usled nedostatka svesti.

I već vas čujem kako se bunite: pa šta da radim kad me toliko boli?!

Pa da budem od reči, evo ta 3 koraka:

1) kada naiđe prvi nalet bola, probajte da isključite strah(ove); ako ste ovo uspeli, idemo na...

2) fokusirajte se na mesto gde vas boli i, umesto da bežite od njega - krenite u susret bolu;  ako ste i ovaj korak napravili, idemo i na...

3) bolu priđite iznutra: sagledavajući onu stranu koju smo uslovno nazvali naličjem, i usmeravajući prema njoj energiju razumevanja i ljubavi, izvesno ćemo potpuno otkloniti bol.

...što će nam nesumnjivo otvoriti vrata potpunog samoisceljenja. Jer će nam vratiti fokus na nas, na našu unutrašnju prirodu, povratiti samopouzdanje itd, itd.  

I znam, reći ćete: ovo nije za svakog!

U pravu ste! Naravno da nije za one koji to neće. A za one koji hoće, koji ne čekaju da se stvari rešavaju same od sebe, ili da ih reši neko drugi, uvek postoji put. Put kojim se ređe ide. A koji svaki bol, kada mu priđete sa razumevanjem, bez strahova i predrasuda, pretvara u veliku dobit, bilo u Cankareve snove, ili Gotama Budinu mudrost, svejedno.

U to ime,
Živeli!  


..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com