Pages

NE MOŽE SE UHVATITI SENKA, VELI PEVAČ. ALI, EVO 3 NAČINA ZA ONE KOJI BI TO IPAK HTELI, DA SE TAKO SPASU.



Napisao i pevao najpre Bane Krstić, još više je proslavio Zvonko Bogdan, pa zapevali i Keba, čak i Džoni: „Ko te ima, taj te nema“. I svi pevaju da „ne može se uhvatiti senka...“. Pošto znamo da se tu cilja na našu fizičku tj. vanjsku senku i nemogućnost da s njom uspostavimo fizički kontakt, naravno da im nećemo protivrečiti. Ali otkud onda 3 načina da se to ipak može? Reč je ipak o dve vrste senki. A naša pažnja je ovog puta usmerena ka onoj drugoj – unutrašnjoj, mentalnoj.


I odmah primećujemo da se, zar ne, ta senka čini još neuhvatljivijom?! Jer, ako ne možemo fizičku, kako tek uhvatiti mentalnu? Paradoks, ali je ipak moguće. Tu drugu senku ne samo da možemo da uhvatimo, nego i da je – izbrišemo. Jer nam i te kako smeta.

Ali najpre da objasnim šta se podrazumeva pod tom našom unutrašnjom senkom.

Nju, dakle, ne samo da ne možemo očima da vidimo, nego je, svesno ili nesvesno, neprestano guramo još dublje, ne pod tepih, nego u – podrum našeg uma. Jer nam se nimalo ne sviđa da se s njom suočimo. Našu unutrašnju senku čine svi oni fakti, iz naše prošlosti, ali i prošlosti naših predaka (nemili događaji, njima po predznaku slične ličnosti...), kao i naše nedrage osobine (koje su najčešće i osobine naših roditelja). „Sve ono što nećemo da vidimo, sve ono što nećemo da postoji, sve ono što nećemo da volimo, sve ono što nećemo da pustimo u našu identifikaciju čini... našu senku“, precizira dr Ridiger Dalke (1951, Berlin).

Gledajući tako, već vidimo kako je ova senka poprilično drugačija od fizičke, koju, sem u retkim prilikama, nemamo problem da ugledamo. Za koju nam je, osim očiju,  potreban i jak izvor svetlosti koji će nas obasjati.

Jak izvor svetlosti, tj. preciznije snažna unutrašnja Svetlost, potrebna nam je i da vidimo našu unutrašnju senku. A da bismo posedovali tu svetlost, od presudnog značaja je odsustvo (blokirajućeg) straha. Za čije otklanjanje je potrebno da poradimo na sebi, dakako.

Nego, zašto ovaj naš „nemili unutrašnji sadržaj“ zovemo senkom? Pa, pre svega zato što nas, hteli - ne hteli, on neprestano prati. Sve to što smo naveli da čini našu unutrašnju senku, koliko god se trudili da ga ignorišemo, uvek će biti negde tu. Nekad će, doduše, biti nevidljivo, pa ćemo misliti da je nestalo, a onda će se ponovo pojaviti i pratiti nas, baš kao i naša fizička senka.

E, a sad možemo i da pređemo na najavljena 3 načina, da uhvatimo, pa čak i da izbrišemo tu našu unutrašnju senku. I odmah da istaknem, svaki od ovih sam i sam probao, na vlastitoj „koži“, ili u profesionalnoj praksi. I proverio njihovu efikasnost.

Reč je o...

1.Dubokim individualnim meditacijama. Naglašavam ovo dubokim, jer se pod meditacijama danas podrazumeva svašta, pa i ono što je „obično“ razmišljanje, u kojem se senka ni ne pojavljuje, a nekamoli da ju je moguće – uhvatiti. Za hvatanje senke potrebno je dublje poniranje, sve do pomenutog podruma našeg uma. A samim tim je potrebno i da se potrudimo da savladamo takvu meditativnu tehniku.

2.Svesnim individualnim ili vođenim imaginacijama. Kreativne vizuelizacije, ili stvaralačke imaginacije (zamišljanje), takođe su efikasan put za – lov na senke. Njih možemo raditi sami, ali je do tog nivoa, kada sami sebe možemo da odvedemo do naše senke, u najvećem broju slučajeva potrebna obuka, uz iskusno vođstvo. Ulov senke, uz kvalitetan pristup, biće kapitalan.  

3.Tehnikom čišćenja prošlih događaja. Vrlo jednostavna tehnika, za koju nam je ipak potrebno iskusno vođstvo. Kroz (traumatične i druge nemile) događaje prolazi se, uz prethodnu pripremu, više puta, sve dok se ne izgubi i poslednji kvant negativnog emotivnog naboja. Tada smatramo da je naša senka ne samo ulovljena, nego je - potpuno izbrisana.

Život sa jakom unutrašnjom senkom neizostavno je težak i neminovno vodi ka bolesti. Nasuprot njemu stoji život u Svetlosti, zdravlju i zadovoljstvu.

Put biramo sami, onda kad dođe vreme za to. „Ništa ne može pre nego što može“.

U to ime,
Živeli! 


  



..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com