Pages

UPALI STE U LAVIRINT RAZOČARАNJA? A DA SE KONAČNO PRIHVATITE ARIJADNINE NITI, UMESTO DA PO NJEMU BESKONAČNO TUMARATE U ULOZI ŽRTVE?






Razočarani smo u... roditelje. U prijatelje. U ljubavnog partnera. U – ljubav. U vlast. U Boga. Pa i u život, uopšte. I ne vidimo izlaz. A hteli bismo da iz tog lavirinta izađemo? Svaki lavirint ima izlaz. Pa i taj u koji smo upali pre izvesnog vremena, doživljavajući razočarаnje za razočarаnjem, lupajući glavom u njegove tvrde zidove. Za početak, dovoljno je da se setimo upravo te istine da svaki lavirint ima izlaz, i da za svaki postoji i svojevrsna – Arijadnina nit.


Nije svaki zbir problema savremenog čoveka lavirint. Kod jednih, to je prosti zbir problema, koje oni rešavaju, jedan po jedan, prema listi sopstvenih prioriteta, dok kod drugih, iako je reč o gotovo istovetnim temama, sve poprima formu lavirinta, sa svakodnevnim tumaranjem i sve snažnijim osećajem da izlaz – ne postoji.

Zašto ovde koristim simboliku lavirinta? Zar nije moguća neka druga za tu našu tzv. bezizlaznost? Naravno da jeste. Ali, za priču o razočarаnjima meni se dopada upravo ova. Jer su principi gotovo istovetni.

Pa se sada najpre pokušajmo setiti onih lavirinta u enigmatskim rubrikama i časopisima, koje smo, s malo truda, uvek uspevali da rešimo, jer je izlaza u tim lavirintima uvek i bilo. Baš kao što je postojao i u onom starogrčkom lavirintu, u središtu kojeg je, kao što znamo, živeo strašni Minotaur. A kojeg je ipak savladao veličanstveni mitski junak Tezej, i uz pomoć Arijadnine niti s lakoćom našao put do izlaza.

A-ha! I nama je, dakle, potrebna nekakva Arijadnina nit, ako hoćemo da se iz sopstvenog lavirinta razočaranja s lakoćom izvučemo na Svetlo (očaranja sopstvenim životom). 

Ali, da vidimo mi prvo kako da pobedimo našeg Minotaura. I ko je, zapravo, Minotaur naših razočarаnja?

Za to saznanje potreban nam je predmet koji postoji valjda u svakoj kući, a neretko i u torbi, džepu... Pogodili ste, reč je o ogledalu.

A sada pogledajte u svoje ogledalo i ugledajte – Minotaura sopstvenih razočarаnja. Da, to je on. Baš „on“. I šta sad?

Neeee, nemojte da kao Tezej isučete svoj mač i krenete da ga bodete iz sve snage. Ovde ćemo da upotrebimo suptilniju tehniku. Neku drugu vrstu junaštva.

A junaštvo je u ovom slučaju da lično svog Minotaura ne osudimo (na smrt). Taman posla! Junački je da mu pružimo šansu da se promeni i pridruži Tezeju na putu do – Svetla. Iako zvuči jednostavno, to mnogima od nas neće biti lako. Menjati se – to je tako teško. A uloga žrtve jako zavodljiva. Ali, imam poverenja u vašu pozitivnu odluku, da ćete ipak izabrati put ka – Svetlu.  

Ali kako? Treba vam Arijadnina nit? Šta bi to moglo da bude? I ovde je to, verovali ili ne, krajnje jednostavno „priručno“ sredstvo. Baš kao i u starogrčkoj priči. Samo što ovde nije reč o niti, nego o stazi - razumevanja. Ona nam je svima dostupna. Ali, svi i nisu baš voljni da razumeju. Više vole da teraju po svom. Pa makar tumarali i do kraja života po sopstvenom lavirintu razočarаnja, i izlupali glavu o njegove zidove.

Ali, mi nismo od te vrste. Dosta nam je bilo glavobolja. Pa ćemo konačno i da izaberemo nešto mnogo, mnogo bolje od – stalne glavobolje.

Mi znamo da baš kao i svi drugi, i (naš) Minotaur može postati razuman. Biram(o) da razumem(o), i to je moj/naš konačni izbor.
 
U to ime,

Živeli! 

..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com