Pages

NOSITE RANE NA SRCU? DOBRA VEST JE DA I ZA NJIH IMA EFIKASNOG LEKA.





Jedni tvrde da postoje neizlečive bolesti, drugi su uvereni da se neke rane nikada ne zacele, dok treći kažu: vreme leči sve boljke i rane. Kojoj grupi vi pripadate? Od ove tri, razume se, najbolje bi bilo poslednjoj. Ali, hajde da vidimo postoji li neki lek efikasniji i od (neodređenog) vremena, neki kojim ćete npr. zauvek „ispeglati“ sve svoje rane na srcu?   


Ima jedna sjajna poučna priča, koju ste možda (u nekoj varijanti) i čuli. To je priča o ocu i sinu, uvredama, dasci i ekserima. Pa da je ispričamo, nekome će sigurno biti od pomoći.

Požalio se tako sin ocu da skoro niko više neće s njim da se igra. „Zašto, sine?“, zainteresovao se otac. „Kažu, zato što ih vređam“, odgovorio je sin.

„A kako ih to vređaš?“, hteo je da sazna sve detalje otac. „Pa, kažem im, kad me iznerviraju, da su budale, kreteni, stoka, kao što i jesu“.

Otac je, razumevši u čemu je problem, duboko uzdahnuo, i rekao svom sinu sledeće: „Mislim da znam kako ćemo da to rešimo. Daću ti jednu dasku, čekić i puno eksera. U tu dasku ćeš, svaki put kad nekom kažeš bilo šta od toga što si rekao da oni zovu uvredom, ukucati po jedan ekser. Pa kad potrošiš sve eksere, dođi da opet razgovaramo“.

Prošlo je ne mnogo vremena, a sin je stigao sa onom daskom, na kojoj su gusto bili načičkani svi ekseri koje je dobio od oca.

„O, pa brzo si ti to popunio“, rekao je otac. „Dakle, zaista to činiš često, čak i češće nego što sam pretpostavio“. Sin je skrušeno slegnuo ramenima, očekujući od oca da mu kaže šta dalje da čini, jer problem nije bio rešen...

„A sad prelazimo na najbitniji deo, sine. Bez toga nam nema rešenja problema. Potrudi se da makar ponekad ne kažeš ružnu reč, i da umesto toga iščupaš jedan ekser iz daske. Evo ti ova klešta, pa svaki put kad se suzdržiš, neka bude jedan ekser manje u ovoj dasci. Kada iščupaš sve eksere, bićemo vrlo blizu rešenja“, zamolio ga je otac.

„Hoću, oče“, rekao je sin, i prionuo na zadatak, obećavši i da neće varati na čupanju eksera.

Prolazilo je vreme, i sin je i kucao i čupao eksere. Nekad više kucao, nekad više čupao. Vremena je prošlo mnogo više negoli u fazi kucanja eksera.

Jednog dana, veoma uzbuđen zbog obavljenog zadatka, sin se, sa širokim osmehom, pojavio pred ocem, sa istom onom daskom, ali ovog puta bez eksera.

„O, pa bravo sine. Zadatak je obavljen, vidim. Nijedan ekser više nije u dasci. Čestitam. A da li se nešto između tebe i druge dece možda promenilo?“

Da, oče, vraćam ti sve ove eksere, čekić, klešta i dasku, i idem da se igram sa drugovima, jer svi ponovo hoće da se igraju sa mnom“, nije mogao da sakrije radost sin.

„Divno, sine“, rekao mu je otac. „Ali, želim da te pre toga nešto pitam. Da li nešto vidiš na toj dasci?“ Sin je pogledao, i ne videvši ništa, kao iz topa odgovorio: „Pa, ništa, svi ekseri su izvađeni, nema ničega“.

„A te rupice, sine? Vidiš li te rupice?“

„Da, oče, a zašto?“

„E, pa sine moj, te rupice, to su ranice na dušama onih koje si vređao. Pazi da ih sada opet ne čačkaš. Naročito ne sada dok su još sveže“.

Sin je, naravno, obećao da će se držati očeve pouke, i odjurio da se igra, ispunjen radošću onoga što je uvideo.

Verujem, dakle, da će ova priča nekima i biti od pomoći. Ali, iako vrlo poučna, ona ne daje konačni odgovor sa početka ovog teksta.

Pa koji je to onda lek koji rane na srcu zaceljuje brže i efikasnije od vremena?

Ne, vi dobro znate da to nije ništa što može da se upakuje u tabletu, kapsulu, vakcinu ili bilo šta slično.

To je ono što od nas traži svakako manje truda negoli što je potrebno da se ispeglaju sve rupice na dasci iz priče koju ste pročitali.

Ovaj trud odnosi se na lični razvoj, tj. na razvoj naše svesti. Kada se jednom odlučimo na ovaj put, sve rane na našem srcu mogu da zacele. Ponekad i zadivljujuće brzo. A nekad i nešto sporije. Zavisi od nas. Ali je najpre potrebna naša valjana odluka, da smo za taj razvoj iskreno opredeljeni. Sve drugo je poprilično gubljenje vremena.

Život bez rana na srcu je srećan život. Zaslužuje ga svako od nas.    

U to ime,

Živeli! 

..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com