Pages

NIKAD KASNO NIJE DA SE MALO ZNOJA ZA LJUBAV PROLIJE. SREĆNA VAM NOVA – KAPLJICA ZNOJA.




Nisu džaba mangupi smislili da nam neko drugi (Sedi Bradonja, ili njegovi asistenti, svejedno) donosi darove za praznik. I upregnuli te neodoljive irvase da ga po nebu do nas u kočijama dovezu. Da ovde ne pričamo o bradonjinoj odeći, njenoj boji i sl. daleko bi nas odvelo. Te su nam tako odmalena podvalili da su za sreću zaduženi neki drugi, a ne mi sami. Da za ispunjavanje želja i iščekivanje trenutaka neopisive radosti i sreće, treba samo „malo“ da sačekamo, ponoć ili jutro, svejedno, i – evo je. Čarolija. Donosi je neko drugi, bez mnogo truda, uglavnom bez i najstinije kapljice našeg znoja. A mi samo treba da ukrasimo mesto gde će ta sreća, čarolijom praćena, stići i ispuniti naša srca.


Pa se posle čudimo kako baš nemamo sreće u životu. Kako smo (najveći) baksuzi (na svetu). Kako Godo (nama) nikako da stigne. A znoj?

Onima koji istinski veruju, dokazi su nebitni. Za njih Bog, Allah, Višnu, Manitu, Univerzum, Priroda... (Kogod – pa hajde da ga tako zovemo) postoji i bez ijednog artefakta. Za one koji ne veruju, stvari stoje uglavnom – obrnuto proporcionalno. Džaba vam dokazi, njima nikad ništa nije dovoljno. Među onima koji veruju, ima mnogo različitih nivoa (svesti). Jedni veruju npr. da će Kogod dragi sve urediti i da oni ništa drugo i ne treba da čine osim da u Njega veruju. 

Drugi, međutim, radije propovedaju da se, šta god mi radili, koliko god se trudili, džaba nam je, Kogodova volja uvek ispunjava, te da se, samim tim, džaba smo krečili, On uvek potpiše, onom bojom kojom hoće. Pa makar to naše bilo i besprekorno belo. E, ali ipak postoje i oni treći, verujući, koji i znaju i veruju da nam valja sebi pomoći, rukave zasukati, nešto znoja proliti, kako bi i Kogod to video i u pomoć nam priskočio.

Pa je tako i sa Ljubavlju. Koja je, obrni-okreni, za verujuće (u Nju ili u Kogoda, svejedno) - čista Kogodova energija. A za ostale – čista nepoznanica. Za koju se On stara da je šalje gde god vidi da je potrebna. Daklem, gde god se neko trudi oko Ljubavi, gde god makar i stinu, najsitniju kapljicu znoja prolije, eto nam Kogodove čarolije. Pardon, Ljubavi.

Oko Ljubavi nam se - i oko svakolikih praznika - isto valja potruditi. Jer se i oko, i u Ljubavi, ama baš ništa ne podrazumeva.

Ne slažete se? To je, dakako, vaše neotuđivo pravo. I nipošto ne bih da vam bilo šta namećem.

Ali, evo, ako vam ja kažem da vas (baš) sve volim, da li se slažete da će to za većinu (vas) verujućih biti potpuno prihvatljivo, a za (vas) neverujuće besmislica dok vam to i ne dokažem? A Ljubav se, mili moji, nikada ne dokazuje, nego se uvek i samo - pokazuje.

Pa je tako i sa Srećom. Hajde da danas, kada smo za verovanje (bez naučnih dokaza) možda i otvoreniji nego inače, ne poverujemo ni u šta više negoli - u svoj mali znoj. Npr. u onaj što se pri bržem hodu – zanimljivo, najpre, baš tu, u blizini našeg srca - iz tela probije i iz njega makar malo suvišnih toksina izbaci. Hajde da danas, makar malo više nego inače, u sebe – a ne u druge – (po)verujemo, i u svoju volju i snagu, da do Ljubavi ipak stići možemo, a s Njom i do Sreće, najveće.

I zato, srećna vam nova – kapljica znoja.          
U to ime,
Živeli! 


..........

GoKo

Goran Kojic

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com