Pages

PREPOZNAJETE LI LJUBAVNE AŽDAJE? IMA LI NAČINA DA IH NADMUDRIMO?




Sad ćete reći, pa zar nismo u jednom od prethodnih tekstova završili sa aždajama? Razumeli smo sve to u vezi sa Kopi-Pejst aždajom, šta sad opet? Dragi moji, naših ljubavnih aždaja i aždajica ima uvek oko nas. Pa hajde da zajedno vidimo kako da izađemo na kraj sa još jednom.


Dakle, naša druga aždaja se zove Adio Pameti. Da, baš tako. Možda zvuči kao neka blesava komedija? Nažalost, daleko je od komedije i smeha, jer ona ume da nas zaposedne i da zagorča život ne samo nama, nego i našim najmilijima.

A kako da je prepoznamo?

Vrlo često životni saputnici ratuju jedno protiv drugog, jedno prema drugom neguju gomile negativnih emocija, pa čak i mržnju. Pokušavaju da jedno drugom po svaku cenu zagorčaju život, i to pod parolom: „Šta mi je sve radio/la, i zaslužio/la je najgore“. Nemilosrdno jurišajući na svoje nekadašnje i sadašnje životne saputnike.

Pa dobro, reći ćete, a šta ako je to stvarno zasluženo?

Nije sporno da svi mi svašta zaslužimo, ali onog trenutka kada se opredelimo da sa životnim saputnikom, bivšim partnerom ili supružnikom, da ne kažem ocem ili majkom naše dece zapodenemo rat, nemamo apsolutno nikakvu garanciju kakve će sve to posledice imati, niti možemo da ih sagledamo. Svu raspoloživu energiju ulažemo u napade i dobijanje bitaka, ne bismo li „dobili“ rat. Možda ga čak i prividno dobijemo, ali usput dobijemo i mnogo štošta drugo.

Kada svu svoju energiju usmerimo u tom pravcu, trpimo mi i naša duša, pa onda i naš um i telo, i vrlo često tako uvodimo sebe u bolest, za koju potom nemamo dovoljno energije da je izlečimo.

Drugo, ako imamo decu sa našim životnim saputnikom, onda i ona neminovno trpe. Mi nemamo vremena da im se posvetimo, i deca gube zdrav oslonac u nama.

Treće, takvim našim ponašanjem duše naše dece se cepaju i tu pravimo plodno tlo za ko zna kakve emotivne probleme, moguće i zdravstvene, a sve zarad „dobijanja“ rata. 

Četvrto, teško izlazimo iz sopstvene klopke i samo se zatrpavamo negativnim emocijama, mržnjom i sve manje imamo prostora za ljubav, počev od ljubavi prema sebi. Time kažnjavamo sebe, jer vodeći ovaj rat ne samo da sebe dodatno povređujemo, nego i trčimo sigurnim putem ka samouništenju.

Da li vam zvuči logično da posle nekih loših iskustava i raskida sa partnerom mi nastavimo da škodimo sebi (i svojoj deci)? Da li je to logika razumevanja? Možda je ipak bolje da krenemo putem pomenute logike?

Ali kako razumevanje, kada je on/ona mene…? Da, upravo tako, jer jedino tim putem možemo da idemo napred i da pomognemo i sebi i našim najmilijima.

Za početak je važno da razumemo šta je to što radimo: da mi našim ratovanjem samo smišljamo neke aktivnosti koje drugome zagorčavaju život i da šta god to bilo, mi sebe zatrpavamo negativnom energijom.

Takvom energijom i mislima mi samo još više iste negativne energije privlačimo i krećemo se u začaranom krugu, gde je neprikosnoveni vladar aždaja Adio Pameti.

A kako da izađemo iz tog kruga? 

Kada postanemo svesni svega ovoga o čemu je prethodno bilo reči, onda bi trebalo da izrazimo volju da zakoračimo izvan tog kruga. Ako u tome uspemo, tada smo spremni da polako krenemo dalje.

Međutim, kada smo duboko u ratu i žestoko u posedu aždaje Adio Pameti, često je slučaj da se ona negde vešto krije.

O čemu se tu radi i iza čega, odnosno iza koga se ona to krije i kako da je nađemo i šta da radimo, više ćete čitati u trećem delu ovog teksta…

..........


AnChi

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com