Pages

ZAŠTO VOLIMO POŠTAPALICU „DA, ALI…“ I DA LI JE ONA DOBRA ZA NAS?






Znate one situacije, kada razgovarate s nekim ko želi da vas ubedi u nešto, a vi se ne slažete s tim, a onda kao mađioničar iz šešira umesto zeca izvadite ove dve reči i nastavite sa svojom pričom.


Obožavamo ovu poštapalicu, naročito kada nam neko priča o nama, kritikuje, ili želi da nam pomogne a mi bismo iz petnih žila da mu dokažemo sve suprotno. I onda opet kažemo: „Da, ali ja to sada nisam u mogućnosti“ ili „Da, ali on me je povredio.“ Ili „Da, ali ja ne volim svoj posao“ i tako možemo unedogled."

U suštini nisu te dve reči magične, ali je njihovo delovanje takvo da nas inspiriše da npr. izmislimo sve moguće i nemoguće izgovore da nešto ne uradimo, kažemo, započnemo, promenimo i sl. Znate ono: „Da, mogla bih da počnem da vežbam, ali nemam vremena“. Ili „Mogla bih malo da se posvetim sebi, ali za to sad nemam uslova…“

To su naše dve „magične“ reči, kojima u trenutku kada ih upotrebimo, dajemo dozvolu našem šarmantnom egu da zauzme poziciju na sceni i zaigra svoju omiljenu - glavnu ulogu.

Deluje bezazleno, zar ne? „Dobro je imati ego“, reći ćete. Naravno da jeste, ali važno je da razumemo da nije dobro za nas da on bude i režiser i nosilac glavne uloge. Kada mu to i dopustimo mi se isprva osećamo sjajno, ali vrlo brzo se nađemo u neskladu između njega i naših stvarnih potreba.

Šta znači kada kažemo „Da, ali…“? To je sjajan početak za smišljanje dobrih opravdanja, odnosno izgovora, da nešto nismo mogli da uradimo, preduzmemo, ili da nismo rekli... Iza tih izgovora stoji nešto drugo. Pravo je pitanje: zašto ih smišljamo?

Dobro je da razumemo da nas izgovori drže dalje od stvarnih potreba našeg bića.

Recimo, naša je potreba da se pokrenemo fizički i da se osećamo zdravo. Ako tvrdimo da nemamo vremena za to, treba da se zapitamo šta nas sprečava u tome da stvorimo vreme? Da li je to lenjost? Ili nam ide teško da odredimo prioritete i napravimo raspored koji će biti bolji za nas? Ili se možda plašimo da ćemo nekom novinom poremetiti naše odnose sa partnerom, porodičnu dinamiku...? Šta je to što nas drži dalje od onoga što nam je potrebno?

Bitno je samo da budemo svesni šta radimo, da shvatimo o čemu se radi i eto nas već na putu ostvarenja nekog od naših ciljeva: na primer, shvatili smo da smo bili lenji i odlazimo da uplatimo članarinu u nekom fitnes klubu.

S druge strane, u nekim situacijama nam bude teško kada razumemo šta nam se dešava. Kada npr. shvatimo da naša veza ili brak više ne funkcioniše na način na koji to nama prija, pa nam onda i nije lako da to sebi priznamo i krenemo dalje.

Ako ipak uspemo da sve pogledamo iz novog ugla, možda i uvidimo da postoje koraci koji nam mogu pomoći da krenemo novim putem.

Pa, ili da osvežimo i unapredimo našu vezu/brak ili da napravimo zdrave temelje za stvaranje nove veze. To je, međutim, posebna i velika tema, koja zaslužuje novi tekst.

Rešenje je da umesto „da, ali…“, možemo da kažemo „da, stvarno bih mogla da uradim nešto na tom polju“. Nije nužno čak ni da znamo šta tačno treba da uradimo, i to ne treba da nas plaši. Kada pokažemo spremnost da čujemo poruku, vrlo brzo ćemo dobiti i odgovor šta bismo mogli da uradimo.

Više o svemu ovome na predavanju...



Puno ljubavi vam želim,


..........

AnChi

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com