Pages

ТЕBI ŠTO TVRDIŠ DA NEMAŠ SREĆE U LJUBAVI. BEZ IMALO REZERVE.



Čujem Te kako, ponekad, šaleći se na svoj račun, kažeš: „Al’ zato imam u kartama. Sve sam ih bacio/la na 69. I ide mi“. Pa ko se nasmeje, nasmeje... Eto, ja jesam. Ali ne na ovo drugo, nego na prvo. Pošto znam za jadac, što bi se reklo. Znam to stanje. „Lično i personalno“, grakće i moje životno iskustvo. Pa se smejem i na svoj – stari račun.


Da, znam to dobro, sreća je Tebi nedokučiva. Čak i kad Ti je ispred nosa. Ma i kad je na njemu. A u tuđem ćeš je i oku primetiti. Jer tome drugome, lepo to primećuješ, uvek cvetaju ruže. Kašika mu/joj neprestano upada u med. Tim i takvim, srećnima, kec uvek pada na desetku. A tebi, na keca. Ti si, znamo, po istim tim pitanjima, crna ovca, bela vrana, žrtva j...og Marfijevog zakona... 

A šta tek reći o Tvojoj tzv. nesreći u ljubavi?! Sve Ti veze propadaju i pre nego što počnu. Svi Te šutnu i pre nego Te do kraja upoznaju. Svakom Te je dosta i pre nego što si zaustio/la da još barem malo ostanu. Na čelu Ti piše: Iskoristite me! Tebi Univezum daje isključivo znamenite uloge: francuske sobarice ili veličanstvenog rogonje.

I nije Ti lako da čitaš ove redove, znam. Iako Ti njima iskreno želim ono najbolje. Otrežnjenje Ti želim, jer se njemu od srca radujem. Baš kao da je moje.

A šta ono znači?

Dobro, razumem i ovo što čujem da kažeš, da to nije moj posao. Skroz razumem, veruj mi. Ali, pošto sam ja, eto, životni trener, a Ti sasvim sigurno možeš mnogo bolje od onoga što sada pokazuješ, ostaje jedino da se dogovorimo da li to hoćeš, tj. da li uopšte imaš iskrenu potrebu da se menjaš, i da tako pomogneš sebi, ne bi li Ti tako i Bog/Univerzum pomogao. Tako to stoji u istinskoj veri.

Nemoj ovo shvatiti kao moje savetovanje, tj. nametanje, molim Te, nego isključivo kao razmenu mišljenja.

Evo, onda, kako to izgleda iz mog trenerskog ugla.

Zabluda je da postoje ljubavni baksuzi. Baš kao što ne postoje ni baksuzi u bilo čemu drugom: sportu, poslu, politici... Postoje samo oni koji ponavljaju loše poteze i obrasce, ubuđale fore i fazone. Verujući da će to proći nekažnjeno. Oni sami sebe zovu baksuzima. Lepa „titula“ za one koji ne žele da se menjaju.
S druge strane su oni koji se menjaju, trenirajući neke druge poteze, „fore i fazone“. Pardon, neke druge prakse i rutine.

Znam, Tebe naprosto mrzi da se menjaš. A nekamoli da treniraš. To Te podseća na neko mučenje, znojenje, primoravanje... A što bi se mučio/la, kad je lakše da u ulozi baksuza nastaviš da privlačiš one koji će te iskorišćavati, umesto da doživiš istinsku Ljubav? Ovo prvo je, duboko veruješ u to, stanje tvoje izvesnosti i zapisano je, a ovo drugo – već Te čujem kako se samouvereno izjašnjavaš – ne postoji čak više ni u Holivudu.

Ostavi(mo) načas tuđe (pa i srceparajuće holivudske) scenarije po strani, i uzmi(mo) svoj ljubavni život u svoje ruke, i postani(mo) sam(i) - svoj scenarista. Vrlo je jednostavno. Istovremeno, znam, ne i lako, naročito ne baš svakom.

U koju grupu Ti sebe svrstavaš?  


..........

Goran Kojić

Goran Kojic

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com