Pages

VREME LEČI (LJUBAVNE) RANE? KAKO, KAD ONE ZAPRAVO NI NE POSTOJE?


Vreme leči sve, pa i naše ljubavne rane. Sjajno, zar ne? Možemo samo da legnemo, spavamo i ništa da ne radimo. Samo treba da čekamo da istekne vreme i sve će biti baš kako treba. Fenomenalan izgovor za ljubitelje zone komfora – samo da se ništa ne promeni i sve će se rešiti samo. Važno je da mi ne moramo ništa da menjamo u svom životu i to je odlično. Da li vam to zvuči poznato? 


Za početak, da mi vidimo o kakvim je ranama reč i šta je to što nas boli. Neki će reći, „duša me boli“, drugi da je to „bol u grudima“ ili „rupa u predelu srca“ i sl. Boli vas u predelu grudi? Fizički? To je onda teren medicine. Duša vas boli, ali kako ona može da boli? Ili je to ipak nešto drugo? Često se taj naš bol prikaže kao jedan glas unutar nas koji viče, plače i kuka kako mu je teško i presamićuje nas od bola. Većina nas će ga nazvati dušom, sa kojom bi da se poistovetimo i iza koje se veoma uspešno krijemo okrivljujući je da nas tera da se osećamo loše i tužno.

Mnogi od nas smo doživeli da nas neko ostavi, prevari, uvredi, ponizi u našoj ljubavnoj vezi i da se osetimo loše - kao da nismo dovoljno dostojni da zaslužimo tu „ljubav“. Čekajte, o kakvoj je tu „ljubavi“ zapravo reč? Da li se Ljubav (namerno je na ovom mestu veliko slovo) zaslužuje i da li mi treba da se ponašamo na određeni način da bismo je bili dostojni? 

Da li (prava) Ljubav boli? Ta divna i topla energija? 

Otkriću vam jednu tajnu: boli nas onaj glasić koji se krije pod okriljem duše - naš dragi ego. Kada njega pustimo da vršlja slobodno u nama, on ima tendenciju da napravi haos i da samo podgreva bol, kao i da tvrdi da će vremenom sve to da se sredi.

Ume on uspešno da nas ubedi da samo treba da budemo strpljivi i da ne moramo ništa drugo da radimo. To nam se čini lako, samo treba malo da sačekamo i to je to. 

Međutim, uvek ima poneka začkoljica. Ako preuzmemo taj recept, mi onda samo nagomilavamo te emocije (ljutnje, besa, ozlojeđenosti, ogorčenosti i sl.) koje su nastale iz tih „rana“ i zatrpavamo ih time što ih ignorišemo i čekamo da same nestanu. 

Slično tome bi bilo, kao kada bismo čekali da nam se kuća sama počisti protokom vremena i kada bismo prljavštinu zatrpali ispod tepiha. Da li vam je kuća čistija sama od sebe tokom vremena ili ipak uzmete usisivač i krpu u ruke i zasučete rukave? Upravo tako je i sa emocijama koje naš dragi ego zatrpa u prostor duše i jadikuje odande. Vreme to ne zaceljuje samo od sebe.



..........

anchi@anchi-coach.com

AnChi

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com