Za efikasno ostvarivanje naših ciljeva i planova, jedan od najvažnijih preduslova jeste određivanje prioriteta. A to, definitivno, ne ide bez kvalitetnog fokusa. Nažalost, njega je sve manje. Zašto? I kako to prevazići?
Problemi
sa fokusom kod savremenog čoveka sve su izraženiji, i sve rašireniji, kako kod
dece, tako i kod odraslih. A ako se samo malo bolje upoznamo sa životom onih
koje ovaj problem muči, što autoru ovih redova donosi svakodnevna praksa rada
sa klijentima, uočićemo masovnu pojavu nezajažljive potrebe današnjih ljudi da
se istovremeno bude aktivan na više frontova, tj. da smo čak i ponosni na sebe
da, eto, mi možemo da vršimo više radnji odjednom.
Da, na delu je, zahvaljujući
sve izraženijoj tehnološkoj revoluciji, posledična epidemija - multitaskinga.
Koja onima koji je praktikuju donosi neminovnu napetost, kao i sve ono što iz
te kontinuirane napetosti sledi...
Već
odavno se smatra normalnim da ljudi istovremeno gledaju omiljene serije na TV,
usput piju kafu sa dragim gostima (konzumiraju ponešto, ili svašta) i pričaju
„o važnim temama“. Zatim, imamo ono kad obedujemo, i svako pored sebe drži svog
tehnološkog ljubimca, preko kojeg opšti sa nekim drugim, a usput „učestvuje“ u
razgovoru sa bližnjima.
Takođe, tu su današnji „normalci“ koji svoju moć
prezentiraju tako što (nešto) rade na kompjuteru, i usput jedu i četuju
(komuniciraju putem hengautsa ili mesendžera kratkim porukama), ili njihovi „saplemenici“,
koji pričaju preko jednog telefona, istovremeno surfujući po internetu na
kompu, i razmenjuju viber, votsap i mesendžer poruke na drugom telefonu...
A šta
tek reći o našim „svemoćnim“ savremenicima koji voze automobil kroz
(vele)gradsku vrevu, pričaju preko mobilnog (ne preko blutut slušalice, nego
držeći ga u ruci ili između uha i ramena), i rade neku „prinudnu“ radnju, kao
što je razgovor sa sopstvenim detetom koje prevoze od kuće do škole ili od
škole do kuće?!
Znam,
imate i vi slična, ili još bogatija lična ili lako dostupna dragocena iskustva.
A
možda imate i iskustva da kada upozorite nekog od takvih „normalaca“ da je to
ne samo nekvalitetan način komuniciranja, nego i potencijalno opasno po njihov
život, ili makar njihovo zdravlje, da vas dočeka odgovor u kojem dobijete uvid
o mudrosti nemešanja tj. neuplitanja u tuđi život. I bolje je da se ne
uplićete, verujte, nego gledajte da sebe zaštitite od toga.
Kako?
Najpre
je važno da se ne upecate u zamku „normalnosti“, da istovremeno radite bilo šta
u čemu koristite tehnološke uređaje i komunicirate sa bližnjima. A ako to već
radite, dobro bi bilo da sa tom praksom prestanete. Ako ne možete, tu su oni
koji u tome mogu da vam pomognu: psihoterapeuti, lajf kouči...
A
kao prelazno rešenje u oslobađanju od sindroma multitaskinga, autor ovih redova
toplo vam preporučuje stare dobre prakse - pranje sudova, čišćenje prostora u
kome živimo, cepanja drva, kao sjajne za vežbanje fokusa.
Zašto
prelazno? Pa zato što će se „normalcima“ i ovde javiti navika da istovremeno
komuniciraju s nekim, ali to će teško činiti preko kompjutera, mobilnog i sl.
nego direktno, što će im, osim ako ne insistiraju na teškim temama, doneti
mnogo manje napetosti. A jedan od ciljeva ove prakse i jeste oslobađanje od
napetosti.
Navedeni
poslovi nam, s druge strane, pružaju dosta prostora za kontempliranje, na
spontane, ali i prethodno odabrane teme.
Pojava
istovremenog obavljanja više kompleksnih aktivnosti posledica je, dakle, savremenog načina
života, koji donosi brojne pogodnosti, ali i jednako brojne zamke svakodnevice.
Na nama je da te zamke izbegnemo, ili da, ako smo se u neku od njih ulovili,
to čim pre regulišemo, da se ne bismo dalje zaglibljivali u nervozama,
napetostima, nerazumevanju, svađama...
U to ime,
Živeli!
..........GoKo
