Archive for октобар 2018

Kako doći do zdravog ljubavnog partnerstva? Pre svega, raskrinkavanjem iluzija u našim vezama. Evo onih koje je u pomenutom cilju nemoguće preskočiti...

Ovo su one kvaziljubavne prevare koje vas mogu pratiti celog života, i mučiti vas, ako ih ne postanete svesni:

1. Ti si moja i ja sam tvoj.

Jedna od osnovnih prevara u ljubavnim vezama. Uz koju ide zaklinjanje na čuvenu večnu vernost. Ova parola lepo zvuči, ali slabo - radi. Sklona brzom kvarenju, ova zakletva se u najvećem broju slučajeva veoma brzo ispostavi kao prevara. S jedne ili s obe strane, svejedno.

PREVAZILAŽENJE: S obzirom na to da se najčešće rađa iz našeg temeljnog osećaja nesigurnosti u sebe, tj. nedostatka samopouzdanja, jasno je u kom smeru ide njeno prevazilaženje. Krajnji cilj je ljubavna veza u vidu odgovorne slobode.

2. Ljubomora je dokaz ljubavi.

Naravno da nije. To je velika prevara. Ljubomora već i samim imenom jasno ukazuje na težinu emocije koju proizvodi. I ona je izraz nesigurnosti. Uz nju najčešće ide i posesivnost koja je objašnjena u prethodnoj prevari.

PREVAZILAŽENJE: Rad na samopouzdanju, kroz pronalaženje izvora koji ga narušavaju, i neutralizacija njihovog uticaja kroz za to namenjene efikasne tehnike.

3. Ja ću malo da ga/je promenim i onda će mi biti super.

Jalovi posao menjanja drugih, zarad sebe, nije karakterističan samo za ljubavne veze, ali se u njima najčešće ispostavi kao teško samozavaravanje.

PREVAZILAŽENJE: Svesni lični razvoj, u smislu da menjajući sebe, a najpre svoj ugao gledanja na problem(e), prevazilazimo sopstvene blokade u Ljubavi, ali i drugome pružamo inspiraciju i šansu da se menja na bolje.

4. Dobar seks je garant mira i stabilnosti.

Prevara na kvadrat. Dobar seks će svakako doprineti kvalitetu ljubavnog odnosa, ali je garant mira i stabilnosti razumevanje, a ne Nj.V.Seks.

PREVAZILAŽENJE: Posvećeni rad na povećanju razumevanja drugih, a ovde se to odnosi na onoga s kim smo u ljubavnoj vezi, daće jako dobre rezultate.

5. Tebe volem, ali tvoje (roditelje) ne.

Ovo je svakako užasna prevara za stabilnost ljubavne veze. Zašto? Ako nekoga volimo u celosti, onakvog kakav jeste, što je osnov zdravog ljubavnog odnosa, onda to obuhvata i one koji su ga rodili, tj. one od kojih je sazdan. Takođe, onaj kome tvrdimo da ga volimo, a da istovremeno ne volimo njegove/njene roditelje, biva razapet kao na krstu, što definitivno nije stanje zdravog partnerstva.

PREVAZILAŽENJE: Raditi na principima zdravog partnerstva, a to znači negovati Ljubav koja ima budućnost, a koja se može sažeti u formulu: volim te baš takvu/takvog kakva/av jesi, a najviše te volim baš zbog tvojih roditelja takvih kakvi jesu.

6. Svađe su dobre, jer razbijaju monotoniju.

Treba razlikovati konflikte i kulturu konflikta od svađa. Ovo prvo jeste dobro, a drugo nije. Svađom povređujemo jedni druge s namerom, i stvaramo nezalečive rane na finom tkivu Ljubavi, a konflikt, ukoliko se odvija u okvirima kulture različitosti u mišljenjima, doprineće napretku svakog, pa i ljubavnog odnosa.

PREVAZILAŽENJE: Savladati tehnike asertivnosti, i negovati ih u praksi. Upoznati se sa kulturom konflikta i primenjivati je.

7. Vreme leči (ljubavne) rane.

Ljubav ne poznaje rane. Ono što boli, to nije Ljubav. Ono što ranjava, to nije ljubavna energija. Tako da je i ovo velika prevara. Vreme samo zatrpava, tj. maskira rane nastale npr. uvredama u svađama. Ono ne leči.

PREVAZILAŽENJE: Postići cilj zdravog ljubavnog partnerstva, a ne zadovoljiti se njegovim surogatima. U tom cilju raditi na sebi, istrajno i s Ljubavlju.

..........

Goran Kojić

sertifikovani trener za lični razvoj

trener@umpasrce.com

Sve je više hronično umornih ljudi. Onih kojima, tako se deklarišu - nije ni do čega. I koji ne veruju ni u šta. A znamo i koje su sledeće faze takve (auto)destrukcije. Da ih ne navodimo. Ovde ćemo se pozabaviti zašto do toga dolazi. I kako da se iz toga izbavimo.

„Pusti me, nije mi ni do čega“, naravno, nije poštapalica koja je u ekskluzivnom vlasništvu onih koji su već poodmakli u procesu ne-ljubavi prema sebi, ali svakako jeste jedna od njihovih omiljenih.

I šta nam njome poručuju? Da ih pustimo na miru? Ne, to nije ta poruka. Prevod njihove poruke zapravo je u većini slučajeva sasvim drugačiji, i mogao bi da glasi otprilike ovako: „Molim te, probaj da mi pomogneš, ali nemoj da mi na kraju bude još gore“.

Tako je to sa – njima. A šta je sa nama? Umemo li da iz takvog stanja izvučemo - sebe?

Evo principa kojih bi se u tome valjalo pridržavati.

1. Negovati svesnost. Ovde to znači, postati svestan kako smo dospeli u to stanje. To, naravno, nije došlo preko noći. Postoji početak, postoji put, postoji mnoštvo propuštenih poruka da treba da se trgnemo, šansi da to i uradimo... I sve to treba pogledati, sagledati, uvideti.

A da pritom sebe ne osuđujemo. Ovo je veoma važan momenat i molim da se preko njega ne prelazi olako.

Isto tako, važno je da ako već sebe ne osuđujemo, da to ne znači da sve to automatski odobravamo.

Dakle, potrebno je razumeti, bez osude i odobravanja, kako smo u takvo stanje došli. Ako mislite da je ovde nužna nekakva velika ekspertiza, radosna vest je da nije. Dovoljno je da za početak razumemo i samo toliko: da smo pravili greške (u nizu). I da smo propustili mnogo šansi da stvar preokrenemo. Ništa više. Ali, i ništa manje. I proces gazdovanja sopstvenim energijama već počinje da teče.

2. Negovati razumnost. Na greškama se ne očajava, na njima se uči. Ovaj princip trebalo bi da usvojimo čim pre. Jer, ako sebe neprestano proganjamo zbog učinjenih grešaka, gazdovanje energijama neće biti moguće. Jednostavnije će, ali i racionalnije, biti da krenemo u sagledavanje tih grešaka, da probamo steći što više uvida.

Ovde se treba čuvati, posebno kada sagledavamo sopstvene greške, da se ne zapetljamo u zamke sopstvenog (povređenog) ega i sve pretvorimo u kukumavčenje, u stilu: kako sam sebi mogao/la da dopustim takve stvari.

Jer posle toga obično kreće i ono: ja to sebi nikada neću moći oprostiti! Ako ego krene u tom smeru, povratak će biti izuzetno težak, neretko i nemoguć.

Daleko bolji i efektniji pristup jeste: hajde da konačno promenim ugao gledanja na sve to. Da vidim kako da više ne pravim te greške. Ili, još preciznije: sve greške otklanjam u hodu, a one stare činim uvidima, da ih ne bih ponavljao/la.

3. Gazdovati znači: negovati mudrost. Većina nas nije naučena da gazduje, nego da nerazumno troši, i kad ima više nego što mu je trenutno potrebno, i kad oskudeva.

Tako je sa svim energijama, pa i sa onim koje udišemo. Oko nas je obilje, kojim mi ne umemo da gazdujemo. Dakle, ne samo obilje kiseonika, nego i životne energije, vitalne sile. A upravo disanje je najvažniji proces u prirodi, pa i u ljudskom životu, bez kojeg su svi drugi procesi nezamislivi.

Ako naučimo da gazdujemo ovim procesom, i sve druge (energetske) procese opsluživaćemo na kvalitetniji način.

A za istinsko gazdovanje našim disanjem neminovno je da ispunimo jedan jednostavan, ali mnogima vrlo težak zadatak - da umirimo sopstveni um. Ništa više. I ništa manje. Mnogo je lakše naučiti neku od brojnih tehnika svesnog disanja.

..........

Goran Kojić

sertifikovani trener za lični razvoj

trener@umpasrce.com

Kakav je vaš način komuniciranja? Da li komunicirate otvoreno, jasno i samouvereno, ili još bolje asertivno? Ili ste od onih koji su u komunikaciji stidljivi ili lenji? Desi li vam se da budete (čak i) neprijatni? Završavate li komunikaciju na nedvosmislen način? Dosta pitanja, koja vape za kvalitetnim odgovorom.

Kako komunicirate sa svojom voljenom osobom? Volite li da kažete ono što mislite i što vam leži na duši ili vam je milije da ostanete „misteriozni“ i da se njome igrate?

Način komunikacije je veoma bitan, kako u našem privatnom tako i poslovnom životu. On može da nam otvori neka vrata i da nas pusti u novi životni prostor, ali može da nam ih pred nosom zalupi.

Na primer, kada nam je mrsko da uputimo uljudan pozdrav onima sa kojima radimo ili živimo, mi tu energiju širimo dalje i stvaramo mogućnost da se ona nama vrati istom merom.

S druge strane, možemo da budemo od ranog jutra nasmejani i da one koje susrećemo pozdravimo osmehom i poželimo im dobro jutro i lep dan. Možemo da se osećamo zahvalno što su oni tu i što smo zajedno. To nam daje dobru vibraciju i šansu da i mi u istom stilu nastavimo dan i da nam je lakše da i drugima darujemo osmeh, lep pozdrav i širimo dobru energiju.

„A šta ako su ti drugi ljudi oni koji nas nerviraju i koji nam nisu baš toliko simpatični?“

Da li u tom slučaju imamo bilo kakav gubitak ako sa osmehom i njima poželimo dobar dan?

Dobra i pozitivna komunikacija može samo da nam pomogne da se osećamo dobro i da ne silazimo sa tog koloseka. Drugim rečima, iako nam neko nije drag i nismo na istoj energetskoj frekvenciji, ne postoji valjan razlog da i mi ostanemo u lošoj komunikaciji.

Dobro je da znamo kako da lepo započnemo krug komunikacije, ali je jednako važno da znamo i kako da taj krug zatvorimo. Kako vi završavate neku komunikaciju, bilo privatnu bilo poslovnu? Dajete li odgovarajuću povratnu informaciju? Ili naprosto birate da ne date odgovor na neku poruku ili imejl, naročito kada vas mrzi ili kada vam nije ugodno?

U današnje vreme nije retka pojava da nam neko ne odgovori na postavljeno pitanje koje smo uputili sms-om ili imejlom i pretpostavka je da se to i vama dešava. Na primer, dogovarate sa nekim sastanak i ta osoba pregleda vašu poruku i ne da vam nikakav odgovor. Kako se tada osećate?

Ili je stvar obrnuta, pa možda i vi često ne odgovorite nekome na poruku i po nekoliko dana, jer ste pod pritiskom od poslova i obaveza i komunikaciju odlažete za neki trenutak kada vam se čini da ćete biti slobodniji. Šta mislite, kako se tada oseća onaj koji vas čeka?

Ili na primer, pitate svog pretpostavljenog za ocenu projekta na kojem ste radili i za vaše zalaganje i dobijete neki veoma neodređen odgovor iz kojeg vam nije sasvim jasno da li je on/ona zadovoljan/a ili nije.

Neretko se dešava i obrnuta situacija, da na konkretno pitanje, kao što je da li je završen određeni posao, pretpostavljeni od nas dobije veoma neodređen odgovor u kojem nije jasno ni da li jeste ni kada će biti.

Pravo pitanje je kakvu vrstu povratne informacije mi volimo i želimo da dobijemo? Većina voli da ima čistu situaciju i jasne informacije. Svakako nam nije olakšanje kada ne znamo šta druga strana misli i kako razmišlja.

U takvim situacijama, umesto jasne i čiste, neretko dobijamo zamagljenu situaciju, iz koje nam nije lako da izađemo. Tada nam padaju na pamet razne pretpostavke, koje mogu samo da nas zbune, a naš um voli da nam servira te varijante. Na primer, ako nam neko ne odgovori, mi pretpostavimo da se taj neko ljuti na nas ili da nas smatra dosadnim i opterećujućim osobama, a stvarna situacija je da je naš sagovornik u gužvi i ne pronalazi vreme da nam odgovori. Kako se to odražava na nas? Ostajemo u zbunjujućoj situaciji bez pravog odgovora.

I šta je onda moguće rešenje za kvalitetniju komunikaciju?

Za početak, bitno je da smo svesni kako mi komuniciramo, tj. da li komuniciramo na način na koji bismo voleli da drugi komuniciraju sa nama. Ako je odgovor potvrdan, onda smo na dobrom putu.

Ako mi nismo konkretni i jasni u komunikaciji sa drugima, poželjno je da unapredimo ovu veštinu kod sebe.

Drugo, važno je da mi znamo kako da zatvorimo neki komunikacijski ciklus. To može da bude zahvaljivanje za nešto, pozdrav ili ponavljanje nekog dogovora da bi obe strane imale jasnu predstavu o dogovoru. Na primer, „Hvala ti na brzom odgovoru i vidimo se onda u 20č na Trgu.“ Takođe je bitno je da se odvije u određenom vremenskom intervalu. Na primer, da jedan ciklus završimo u toku dana, poželjno i u nekoliko sati, a ne da nakon nekoliko dana odgovaramo nekome na poruku, pravdajući se kako smo (bili) u gužvi. Ili da sebi stvorimo naviku da u određenom delu dana odgovaramo na sve poruke na koje prethodno nismo bili u mogućnosti da odgovorimo.

Kvalitetna komunikacija i zatvaranje komunikacijskih ciklusa nam može doneti mnogo više dobrobiti nego što nam to na prvi pogled izgleda. To ne samo da nam pojačava dobre vibracije i doprinosi našem dobrom raspoloženju, već nam omogućava da unapredimo i kvalitet svog života, kako u odnosima sa familijom, prijateljima i poznanicima, tako i na poslovnom planu.

..........

AnChi

sertifikovani Heal Your Life-coach
anchi@umpasrce.com

Pitanje: „Da li redovno trenirati ili ne?“ ako želimo da postignemo vrhunske rezultate u sportu i rekreaciji sigurno ne muči puno ljudi. Jer apsolutna većina nas upoznata je sa mudrostima: koliko treniraš, toliko vrediš; 5% je talenat, sve ostalo je trening; najveći treniraju najviše... Dobro, to nam je jasno. Ali, šta će nam trener, ako već „sve znamo“ o nečemu? Npr. o tenisu, kao Rafael Nadal, Rodžer Federer ili Novak Đoković? E, to već mnogima izgleda vrlo zamršeno.

Ako ne pratite tenis, onda verovatno i niste upoznati sa činjenicom da svi pomenuti velemajstori, uprkos većinskom mišljenju publike da odavno „sve znaju“ o tenisu, ipak imaju svoje trenere.

Zašto? Naravno, pitanje motivacije je jako važno. One koja je od presudnog značaja u nastojanju da velemajstori ostvare svoje ciljeve. Ali, zadatak njihovih trenera nije samo motivacija.

Iz trenerskog ugla uvek se može lakše primetiti da neki udarac ili potez velemajstora i nije baš idealan, da velemajstor pri njegovom izvođenju troši više snage negoli što je to nužno, ili da bi mogao biti (značajno) efektniji ukoliko bi se prilikom njegovog izvođenja napravila određena promena.

I nije uopšte nužno, a to je poznato svima koji prate sport, da je trener prethodno takođe imao velemajstorsku karijeru. Niti da poseduje prof. dr mr titule. Mnogo su važniji neki drugi detalji. Koji?

1. Da velemajstoru prija trenerova energija. Jer, izbor trenera zaista treba da bude čin dubljeg osećaja uzajamne povezanosti. Odnosno, da je on proizvod ne samo uma, nego i srca, tj. duše onoga koji traži trenera.

2. Da trener nije reaktivan. Da ume da izabere trenutak kada će reagovati i svom klijentu saopštiti odgovarajuću sugestiju ili savet. Jer sve nipošto ne treba reći po principu „što na umu, to na drumu“.

3. Da trener ume da kaže. A kada već izabere pogodan trenutak, veoma je važno i to da trener ume da „otvori uho“ svom klijentu, tj. da izabere odgovarajući stil i ton, pa i tekst koji će izgovoriti kako bi pogodio tačno u metu. A to nije nimalo lako, naročito ako ne razume velemajstorovu sujetu.

4. Da se trener previše ne meša u igru klijenta. Pitanje mere u trenerskom poslu pre svega zavisi od njegovog ega, odnosno još preciznije od sopstvene sujete, kao izvora brojnih nesporazuma, naravno, ne samo na relaciji velemajstor - njegov trener.

5. Da trener poštuje sebe. Samopoštovanje trenera nije nužno nekakvo bildovanje sopstvenog trenerskog ega. Mada u praksi to neretko izgleda baš tako. Ono treba da se kreće u okvirima asertivnih prava, odnosno postavljanja granica prema drugima u cilju sopstvene zaštite, ali na neagresivan način. Samo tako će proizvesti i neophodno poštovanje u suprotnom smeru. Ako je agresivno, ono velemajstoru izvesno neće prijati.

A tek koliko je kvalitetan trener potreban majstoru, da bi postao velemajstor. Ili talentovanom detetu da bi postalo ne samo uspešan sportista, nego i kvalitetan čovek.

Ovi principi se i te kako odnose ne samo na treniranje fizičkog tela, nego i mentalnog potencijala i kapaciteta. Pa tako i svih onih koji su odlučili da postignu vrhunske, velemajstorske domete na bilo kojem životnom polju. Primera je mnogo.

Fascinantan mi je slučaj gde sam kao životni trener jednoj mladoj dami pomogao da od vrlo frustrirane i hroničnim povredama sklone takmičarke za manje od godinu dana dođe do titule evropske šampionke. A da o sportu kojim se ona bavi prethodno nisam znao gotovo ništa. I reći će skeptici: ma to je bila slučajnost; i ćorava koka zrno nađe... Ili bilo šta slično.

U pravu su. Ali...

Skepticima je zaista teško biti trener. Njima je potrebna sasvim druga i drugačija vrsta pomoći. Ali o tome, nekom drugom prilikom.

..........

Goran Kojić

sertifikovani trener za lični razvoj

trener@umpasrce.com

Pages

Kako doći do zdravog ljubavnog partnerstva? Pre svega, raskrinkavanjem iluzija u našim vezama. Evo onih koje je u pomenutom cilju nemoguće preskočiti...

Sve je više hronično umornih ljudi. Onih kojima, tako se deklarišu - nije ni do čega. I koji ne veruju ni u šta. A znamo i koje su sledeće faze takve (auto)destrukcije. Da ih ne navodimo. Ovde ćemo se pozabaviti zašto do toga dolazi. I kako da se iz toga izbavimo.

UM PA SRCE

O AUTORU

NAJPOPULARNIJE NA BLOGU

UM:PA:SRCE NA SOUNDCLOUD-U

ARHIVA