U šta verujemo? Kakav nam je život? Da li mi rukovodimo njime ili nam ga „sudbina“ rešava ili neko drugi? Da li u ljubav vere nemam, ili u ljubavi - Veru imamo?
Lako nam je da zapadnemo u začarani krug samosažaljenja i da
kukamo nad životom i onim što se u njemu dešava. Ali da li postoji nešto što može
da nas motiviše da se pokrenemo?
Možda Nada? Divna vodilja kroz život! Ili vam je na vrh
jezika da kažete: “Ma koja Nada? Nada umire poslednja?! Ko je još video vajdu
od nje?! Samo se razočaram.“ Hej, pssst, to je očekivanje. Nada i očekivanje
nisu dobar spoj, i to valja imati na umu. Nadamo se najboljem, a nemamo
očekivanja – to je dobar put.
Šta ako se pojavi Strah? Nada i Strah? Uh, ni oni nisu
dobar spoj, ali ih često mi sami isprepletemo: nadamo se, a strahujemo da ishod
ne bude najgori i onda… Strah nadvlada Nadu i… Ne, ne, to ne želimo, zar ne?
Ali, zato Nada ima jednu divnu drugaricu – Veru. Vera je
Nadina ponajbolja drugarica i kada rade u zajedno, sve što treba da uradimo jeste
da uživamo u njihovom radu i da mu se u potpunosti prepustimo.
Prepuštanje nam ne ide uvek lako, zar ne? Za to postoje
različiti podsticaji, u zavisnosti od toga šta vama prija i šta vam
najprirodnije leži. Koji su to podsticaji?
To mogu biti molitve, one koje već postoje napisane i
koriste se redovno u dobro poznatim religijskim praksama. Mogu biti i
specijalne molitve koje ćete sami napisati ili izreći.
Ali i afirmacije takođe mogu biti veoma korisne u tom smislu.
One su slične molitvama. Afirmacije su pozitivne rečenice koje nam pomažu da
preokrenemo svoj fokus sa nečeg lošeg što nam se dešava, na rešenje i pozitivan
ishod.
Prema jednoj od poznatih praksi, treba da se pišu u sadašnjem
vremenu i ne treba sadrže negacije. Mnogi će reći da to nije u duhu našeg
jezika da pišemo nešto u sadašnjem vremenu kada to nije istina u tom trenutku.
Naravno, sve je to razumljivo i važno je da ne koristimo ništa protiv vere
svoje duše… Naprotiv, treba da koristimo ono što nam najviše prija.
„A šta ako nam se ne ostvari to što želimo?“ - reći ćete. Vera
u to što nam je potrebno i za šta koristimo molitvu, afirmaciju ili sl. nije
isporuka jedne specifične porudžbine, na primer: „Dragi Bože, molim te obezbedi
mi auto te i te marke, boje… i da je nov i da je bolji od Perinog“ itd. – Da li
vam to liči na Veru u našu potrebu, u potrebu našeg bića? Pre je to nešto
drugo…isporuka vašeg dragog ega, ali to je tema koja zaslužuje poseban tekst.
Dakle, šta je ovde stvarno važno?
Vibracija koju šaljemo kada nešto poželimo je veoma važna.
Ako u njoj dominiraju Očekivanja i Strah… to onda i dobijamo – razočaranje ili
ono od čega najviše strahujemo, ali ako dominira potreba našeg bića… dobijamo upravo
isporuku koju želimo.
A u nekoliko koraka možemo dodatno sebi da pomognemo i da
pojačamo vibraciju svog bića na pravi način, a veoma su slični kao u zakonu
privlačenja:
1) Da čujemo naše srce i našu dušu, da znamo šta je to što je našem biću
potrebno.
2) Da poželimo i zatražimo ono što nam je potrebno. Metod koji, pri tome koristimo je manje važan, koliko je bitno da se osećamo ugodno. Ako nam više prijaju molitve mi ćemo se moliti, ako su to afirmacije, koristićemo njih itd.
3) Veoma važan korak je da stvarno verujemo u to što želimo, a detalje ostvarenja ne moramo da znamo.
4) Da budemo spremni i otvoreni da primimo to što želimo, a to možemo jedino ako verujemo u ono što smo poželeli i ako znamo da je to najbolje za nas.
2) Da poželimo i zatražimo ono što nam je potrebno. Metod koji, pri tome koristimo je manje važan, koliko je bitno da se osećamo ugodno. Ako nam više prijaju molitve mi ćemo se moliti, ako su to afirmacije, koristićemo njih itd.
3) Veoma važan korak je da stvarno verujemo u to što želimo, a detalje ostvarenja ne moramo da znamo.
4) Da budemo spremni i otvoreni da primimo to što želimo, a to možemo jedino ako verujemo u ono što smo poželeli i ako znamo da je to najbolje za nas.
Dakle, nije od najvećeg značaja način – nego da li zaista
VERUJEMO, i da li je i nama VERA
najbolja drugarica.
Puno ljubavi i Vere vam želim,
..........