Aflatoksini jesu opasni i ovaj tekst će vam reći kako možete da se izborite s njima. U priču o temi krećemo sa dobronamernim dopunjavanjem dobro nam znane očenaške poruke: „…hleb naš nasušni daj nam danas“.
Verovatno se pitate: a gde su tu aflatoksini? Idemo redom…
Ovu drevnu duhovnu poruku danas bi mnogi, usled sve ozbiljnijih zdravstvenih tegoba, sasvim sigurno promenili u …nasušni i bezglutenski. Isto tako, sigurni smo i da je nemali broj onih koji bi ovoj poruci dodali – ali i netoksični. Zašto?
Reč je o supstancama koje su produkt delovanja gljivica (uglavnom roda Aspergillus) na razne namirnice. Aflatoksini su inače, naučno potvrđeno, izrazito kancerogeni.
Otkud aflatoksini u hrani?
Treba zapamtiti činjenicu i da ih je lako povezati sa pojavom koju poznajemo kao buđ, a koja se na namirnicama pojavljuje na njivi i u voćnjacima, ali ništa manje ni tokom transporta, neadekvatnog skladištenja…
A buđ, to treba posebno naglasiti, nije uvek fizički vidljiva. Aflatoksini se najčešće otkrivaju u plodovima: kukuruza, susama, kikirikija, pirinča, badema, lešnika, suncokreta, soje, u sušenom voću... ali i u mlečnim proizvodima, mesu.
Ovi kancerogeni toksini registrovani su ne samo u kukuruzu, kojim se hrane ljudi i životinje, već i u svim drugim žitaricama. A moguće ih je naći i u svim proizvodima koji se od pomenutih namirnica prave.
Nije, dakle, samo očigledna buđavost nekog proizvoda znak da su u njemu prisutni aflatoksini. Buđavost je nekad vrlo skrivena. U savremenoj prehrambenoj industriji se to neretko „rešava“ nesavesnim dodavanjem ukusa i mirisa proizvodima koji su buđavošću „zaraženi“. Pa se to može dosta često desiti i sa tako nam dragim puterom od kikirikija (na slici).
Kao što se taj problem ne može rešiti ni samo fizičkim odstranjivanjem buđavog dela neke namirnice, npr. banane. Kada je plod banane na jednom kraju buđav, on je toksičan u celosti. Slično je i sa brojnim drugim namirnicama.
Nastavlja se...
..........
Goran Kojić
sertifikovani trener za lični razvoj i detoks-trener