Što se tiče toksina, većina nas se, prirodno, plaši najsnažnijih, poput onih iz otrovnih gljiva, zmijskog otrova, DDT-ja, cijanida, dioksina, arsena, otrovnih gasova... pa je čak i pominjanje ovih pojmova dovoljno da se nakostrešimo i stresemo pri pomisli da bi se mogli naći i u nama. I primenjujemo čitav niz mera da do toga ne dođe, zar ne?
Ali, šta radimo kako bismo se zaštitili od otrova koji u nas ulaze tiho, bezmalo na svakodnevnom nivou, a od kojih naš organizam ne uspeva da se odbrani? Te zbog toga sve više pati, a potom i sve češće pokazuje znakove iscrpljenosti, pa i jasne simptome koji ukazuju na prisustvo bolesti. Ili, šta činimo kako bismo sprečili nastajanje otrova u nama, tokom procesa varenja npr. kao posledice nepravilnog načina ishrane, ali i drugih loših navika?
Tek ponekad, ponegde, izbije i neka afera koja u prvi plan izbaci pojmove: mikotoksini, aflatoksini, bisfenoli, dioksini, nitriti itd. Pa dobijemo i poneku informaciju o ovim tihim ubicama, i o tome kako da ih se rešimo.
Imamo li mi zaista dovoljno sves(nos)ti kako i koliko nas ove toksične supstance ugrožavaju? Znamo li kako da izbegnemo (tiho i podmuklo) trovanje njihovim raznovsrnim prisustvom u našem okruženju? I na kraju, umemo li da ih se oslobodimo, kad znamo da su u nama i to neretko u onoj meri da nam već uveliko ugrožavaju zdravlje tj. život?
Nesumnjiv problem u njihovom pogubnom dejstvu jeste neosporna činjenica da ih u našem okruženju ima sve više. Ali, potrebno je imati u vidu i to da se zbog neadekvatnog načina života, a to se odnosi ne samo na ishranu, nego i na druge faktore, oni ubrzano stvaraju i u nama. Da, baš tako!
I kako onda da se sa svim time izađe na kraj?
Za početak, odlična vest je ako svega navedenog postanemo svesni.
Uzmimo npr. ideju da je sok od šargarepe veoma zdrav napitak, da je sjajan prirodni lek, da ga neki preporučuju i za detoksikaciju. To će vam reći gotovo svaki moderni nutricionista. Ali vam neće napomenuti i to da se stvar drastično menja ako je ta šargarepa uzgajana uz korišćenje veštačkog đubriva, a nekamoli i uz primenu pesticida, herbicida...
Tada isti taj napitak postaje sušta suprotnost, jer se u njemu nalaze teško procenjive količine toksičnih supstanci. Dakle, ne kupujte šargarepu od bilo koga. Kupujte organsku. Ili, makar, onu koja je uzgajana u dobroj poljoprivrednoj praksi.
Ili, da imamo manjih ili većih problema sa – kandidom. Koja je u najezdi i nije samo pokazatelj da su naši probiotici, bez kojih nema kvalitetnog varenja, u jadnom stanju. Kandida u ofanzivi će, proizvodeći velike količine mikotoksina, početi da sve više truje i slabi naš organizam.
Ili, evo još jednog primera. Ukoliko pogrešno kombinujemo hranu npr. pa zbog toga - a to je očigledno – imamo problema sa probavom, gasove i sl. Tu se priča ne završava. Istovremeno teče i proces tihe intoksikacije. Sve dok ne naučimo da hranu kombinujemo kako treba.
A rešavanje svih pomenutih, pa i drugih problema tihe i podmukle intoksikacije bez integralnog detoksikacijskog pristupa neće ići tek tako.
Potom, da ne bi trebalo da se svega pomenutog uplašimo toliko da nas sve to - izblokira. Kao što nismo prestali da jedemo gljive zato što postoje otrovne, ili što naučimo da razlikujemo otrovnu zmiju od smuka ili slepića, tako i ovde postoje jasne informacije šta i kako, da odagnamo strahove.
I na kraju, važno je da donesemo odluku da ćemo naučiti bar najjednostavnije procedure i prakse detoksikacije, koje ćemo zatim sprovoditi i u cilju ozdravljenja, ali i preventivno. I da sve to radimo u kontinuitetu i u najboljem raspoloženju.
Tada ćemo i na prisustvo toksina oko nas gledati kao npr. na padanje kiše. A mi ćemo onda aktivirati našu predviđenu jednostavnu odbranu, ništa komplikovaniju od otvaranja kišobrana. Kao što se i prema onima koji se stvaraju u nama nećemo odnositi sa strahom, ne daj Bože panikom, nego sa razumevanjem i treniranjem dobrih jednostavnih navika koji će ih smanjiti na nivo koji naša jetra i bubrezi s lakoćom rešavaju. Baš onako kako je naša draga Priroda to lepo i dizajnirala.
A da bismo našu priču zaokružili u celosti, jako je važno da znamo da nas u želji da se oslobodimo toksina parcijalni pristupi neprestano vrte u krug. Tj. da nije dovoljno nekakvo jednokratno ili povremeno konzumiranje detoks-sredstava ili čišćenje pojedinačnih organa. To se onda pretvara u vrzino kolo.
Zato je potreban sveobuhvatni pristup, integralni proces detoksikacije, koji će obuhvatiti program za sve nivoe našeg organizma/bića. Potreban nam je, sad već sve jasniji – holizam.
Goran Kojić
sertifikovani trener za lični razvoj i detoks/trener
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com