Kad je stvar jednostavna, to se većini jako dopada. Još više, kad je - i laka. Primera radi, da drugome kažemo: „Zdravo!“ Ili da popijemo omiljeni napitak. Da poslušamo omiljenu pesmu. Da zaspimo kad smo „mrtvi umorni“. Ima toga još, slobodno dodajte. Po sopstvenom ukusu, i iskustvu. Ništa lakše.
Ali, isto tako, i kad je nešto i jednostavno, i lako, i (još i to!) ništa ne košta, to ne znači da će baš svima biti privlačno. Jer, naprosto, stvari tako ne funkcionišu.
Nekome će se, iz njegovog nimalo jednostavnog života, na primer, učiniti da je ono što je nama jednostavno i lako, zapravo – banalno. Priprosto. I neće ga privući. A još manje će mu, npr. uliti poverenje, da je i za njega baš to spasonosno. Naročito kad je besplatno. To mnogima danas odmah deluje sumnjivo, jer iz iskustva veruju da iza toga stoji neka prevara. Ili da - ništa ne vredi.
Zatim, one koji su u nekakvom svom začaranom krugu, koji od milošte zovu i „zona komfora“, to jednostavno, lako i besplatno neće motivisati da iskorače iz njega, zato što npr. tada neće moći da se pohvale da znaju ili mogu nešto izuzetno, što drugi ne znaju ili ne mogu.
I da ne teoretišem dalje, evo vam jedan jako, jako blizak primer. Reč je, dakle, o jednostavnoj, lakoj, besplatnoj, a odvajkada i provereno efikasnoj praksi – svesnog disanja. I nemojte da odmahujete rukom zbog njenog nimalo pompeznog naziva, molim vas.
Danas na svetu postoji bezbroj varijacija ove iste prakse, bezbroj tehnika, i većina njih apsolutno zadovoljava pomenute kriterije, da su i lake, i jednostavne, i besplatne. Ali i izuzetno efikasne u rešavanju brojnih problema, gde su osim, logično, disajnih, tu i drugi, i to ne samo zdravstveni, poput onih u vezi sa želucem ili srcem.
Istom ovom tehnikom disanja mogu se rešavati i svi drugi svakodnevni problemi koje izazivaju npr. dekoncentracija, napetost, impulsivnost, hiperaktivnost, nesvesnost...
A za sve to nam je potrebno bar pola sata dnevno. Ili, još preciznije, minimalno dva puta po petnaest minuta. I to ne odmah. Najpre možemo početi sa petnaest.
Eto, šta ovaj čovek priča. A reče da je sve to jednostavno i lako. Pa kako da ja, od svih silnih obaveza koje imam, izdvojim dodatnih petnaest minuta, a tek po-la sa-ta?*, odjekuje logično pitanje naših dragi, brojčano nadmoćnih, skeptika.
Pre samo 13 godina jedan veoma mudar čovek na isto pitanje* odgovorio mi je otprilike ovako: „Samo ti nauči da kvalitetno umiruješ misli, pa će se pojaviti slobodno vreme za sve tvoje prioritete“. I eto, da ne bih preterao u tumačenju, autor ovih redova vam preporučuje: samo vi naučite da redovno svesno dišete, i ne brinite za slobodno svesno vreme!!!
..........
Goran Kojić
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com