Da li ste i vi od onih što
vole da kažu: „Ma sve je super, samo kada bi ljudi oko mene bili malo
normalniji“ ili „Imam divnog/divnu muža/ženu, partnera/partnerku, ali samo kada
bi promeniо/la... bilo bi fenomenalno“? Volite da menjate
ljude oko sebe? Svi „oni“ treba da se promene, zar ne?
Veoma često se nađemo u takvim
situacijama kada posmatramo ljude oko sebe i vidimo u njima nešto što „treba
popraviti“ i onda počnemo sa kritikom. Vidimo sve njihove mane i delimo im
„dobronamerne“ savete ne bismo li im ukazali kako da se poprave. Ili, još gore,
ispričamo našim prijateljima kakvi su ti ljudi i kako „stvarno oni ne znaju šta
rade i kako se ponašaju“.
Šta se posle toga, kada uputimo
kritike drugima ili ih ogovaramo, dešava? Prvo, mi se ne osećamo bolje;
naprotiv, možda se u nama ljutnja, bes, nezadovoljstvo i sl. samo pojačaju. A drugo, gle čuda, „oni“ se uopšte
ne menjaju!
A šta se zapravo iza toga
svega dešava? Hajde da probamo zajedno doći do odgovora.
Predlažem da najpre uradimo
jednu vežbu.
Sednemo, ispravimo leđa, oslonimo
stopala na pod, a ruke stavimo u opuštenom položaju naslonjene na noge. Zažmurimo
i udahnemo duboko nekoliko puta... Nakon toga nastavimo u mirnom i ravnomernom
ritmu normalno da dišemo... Sada zamislimo u svojim mislima osobu kod koje nam
nešto smeta i kod koje želimo nešto da menjamo... Zamislimo tu osobu kako stoji
prekoputa nas kao odraz u ogledalu... Dobro je pogledamo i postavimo sebi
pitanje: šta je to što nas nervira kod nje? Kada postanemo svesni šta nas
iritira, pitamo se dalje – kako se to odražava na nas? A onda: šta je to kod
nas što nas iritira i što bismo rado kod sebe promenili?
Samo postanite toga svesni...
Polako udahnite još nekoliko puta duboko i kada budete spremni, lagano otvorite
oči.
Šta ste uvideli nakon ove
vežbe?
Najčešće nas kod drugih
iritira nešto što nas nervira i kod nas samih i onda nam te osobe budu naš
odraz u ogledalu. Međutim, lakše nam je da „ispravljamo“ njih, a ne da ih
vidimo kao sopstveni odraz u ogledalu naše duše. Lakše nam je da pokažemo
prstom na njih. Međutim, važno je da
imamo na umu da kada kritikujemo druge, mi kritikujemo i sebe, a kritikujući
sebe mi samo pokazujemo da nedovoljno volimo sebe. Kada nedovoljno volimo sebe,
mnogo nam je teže na svim poljima u životu, a naročito u odnosima sa drugima –
ne možemo u potpunosti da prihvatimo druge takve kakvi jesu.
Dakle, naše dve velike tajne iz
naslova ovog teksta glase:
Tajna #1: Mi ne možemo da
menjamo druge, ali možemo da menjamo sebe i svoj odnos prema drugima.
Tajna #2: Samo kada volimo i
prihvatamo sebe bezuslovno, onakve kakvi jesmo, možemo da volimo i prihvatamo
druge onakve kakvi jesu, bezuslovno, bez potrebe da ih menjamo.
..........
AnChi
