Većina nas - želi i sanja. Ali nam se želje nekako retko
ispunjavaju, a snovi još teže ostvaruju. I jako nas pogađa kad vidimo kako se
onim drugim dešava obrnuto, te ih automatski proglasimo - miljenicima sreće. A
šta ako stvari stoje „nešto“ drugačije? Šta ako su oni, zapravo, svoje zamisli,
vrlo slične našim, pretvorili u jasne ciljeve? U čemu je razlika? I zašto
bismo, i kako, isto to mogli i mi?
Najpre da raščistimo sa prvom
dilemom, ako ona postoji i kod vas. Život koji se živi u skladu sa ciljevima je
onaj život u kojem manje čekamo da rešenja dođu odnekud, a više radimo na
njihovom ostvarenju. Ciljevi za razliku od želja traže našu posvećenost, traže
da budemo aktivniji. Od nivoa naše posvećenosti uveliko zavisi i mogućnost
njihovog ostvarenja.
Ali, pre
nego što krenemo dalje, potrebno je da ispunite još jedan – 5. preduslov. Po
važnosti – možda i prvi. A to je da iz svoje glave eliminišete pojam – baksuz.
To za vas više neće postojati. Još bolje, reći ćemo da vam se – priviđalo. Od
sada pa nadalje, vi ćete život gledati drugim očima. U kojima će umesto privida
(baksuzluka) postojati – uvidi (razumevanja).
A sad da vidimo i koji su to
preostali preduslovi:
1. Da naši ciljevi
budu postavljeni iz stvarnih potreba, a ne da budu rezultat nepromišljenih
želja.
Šta ovo znači? Pa, uglavnom to da puno toga projektujemo
isključivo iz glave, a ne da osetimo potrebe čistog srca, tj. duše. Kada to osetimo, i naši ciljevi će se lakše ostvarivati.
2. Da naši ciljevi budu
dorečeni, ali i jasni, i to ne samo nama, nego i drugima.
A ovo? Ovo znači da se vrlo često, zbog brzopletosti,
suočavamo sa onim „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Ili sa onim da je nešto čak i nama samima
dvosmisleno. Pa kako onda da nas drugi razumeju?
3. Da u postavljanju
ciljeva budemo hrabri, ali ne i megalomani.
Ovde je reč o samopouzdanju. Koje
svakako treba da bude u gornjoj polovini skale vrednosti, ali ne i takvo da
neprestano diktira veliki raskorak između potreba i mogućnosti...
Da svaki cilj ima svoj jasan vremenski okvir. m
Cilj nije cilj ako ga ne upristojimo
nekim vremenskim okvirom. Što ne znači da smo ključ tog okvira u istom trenutku
bacili u reku. Ključ će biti kod nas, i mi ćemo svakako taj okvir, pod
određenim uslovima, moći i da proširujemo. Ali, ne svaki čas, i ne iz straha,
nego iz novih – uvida...
Pa bi onda red bio i da celu priču
uokvirimo pojašnjenjem pojma uvid. Uvid je ne samo antipod privida, pa da nam
se ne priviđa, nego da smo – uvideli. Da nam je zasvetlila lampica iznad glave.
Da nam se desilo nekakvo manje – prosvetljenje.
Svaki uvid je divna prilika za učenje. Svakom dostupna. Samo
je prethodno potrebno razbistriti um...
A ni to nije komplikovano. Naprotiv.
U to ime,
Živeli!
..........
GoKo
