Vrapci to odavno znaju, i neprestano ponavljaju, da „zdravom čoveku koješta nedostaje, a bolestan za zdravlje sve daje“. Pa zašto onda mnogi oklevaju da se orijentišu ka zdravlju? Već biraju bolest, i vezuju se za nju. Zbog urođene lenjosti? Zbog uverenja da „neće nas“? Zbog gluposti?! Zbog poverenja u one druge – čitaj, straha od odgovornosti - koji će uraditi svoje umesto nas? Nečeg drugog, desetog...?
Svojevremeno me je, tada samo poznanik a danas ponajbolji prijatelj,
koji se dugo dičio svojim lepo izvajanim torzom, zamolio da mu pomognem da reši
svoj neprijatni zdravstveni problem koji se tiče njegove kičme.
Pa sam ga i javno (doduše, anonimno) prozivao, govoreći o tom primeru na
predavanjima, koliko sam ga molio da se okane teretana i da se prihvati neke
suptilnije aktivnosti, bogougodnije po njegovu osetljivu kičmu: joge, pilatesa,
više šetanja... Jer, njegov je posao sedeći, a priroda plamteća....
Samo je odmahivao rukom. I govorio mi da je vežbanje u teretani u skladu
sa njegovom energičnom prirodom. Pa je, naravno, ta energična priroda došla po
svoje. I zavaljala se dijagnoza.
Pa mi tad, gle, reče kako bi sve učinio samo „da ne postane invalid“.
I nije postao invalid, naravno. Jer je već bio „čvrsto rešen da konačno
učini nešto presudno“.
Našao sam nedavno zapis tog susreta od pre sedam godina, te danas na
njega gledam kao na divan putokaz, i za njega, i za mene. Ali istovremeno i kao
dokaz da je mnogo važnije da se orijentišemo prema zdravlju a ne prema
(fizičkoj) lepoti, po svaku cenu. Ili, ne daj Bože, prema bolesti. Tek to nas
vezuje i usidrava.
Lepo je reći da smo on i ja danas kumovi, i da je naše kumstvo rezultat
činjenice da se iskra pomenutog tadašnjeg poverenja potom pretvorila u toplinu druženja
i rada na promeni njegovih životnih navika, koje su rezultovale sveopštom
transformacijom, ne samo njega i njegovog zdravlja, nego i cele njegove porodice.
A sve smo postigli orijentišući se ka zdravlju, a ne ka bolesti. I ka unutrašnjoj
i spoljašnjoj prirodi (mikro- i makrokosmosu), a ne ka - „lekovima“!
U čemu je poenta njegove orijentacije ka zdravlju? On je prihvatio
paradigmu da je potrebna bezmalo kompletna promena, ne samo ishrane i fizičkih
aktivnosti, nego i načina razmišljanja, kako bismo postigli trajno
ozdravljenje. Tako orijentisan (ka zdravlju), bio je sjajan saradnik na putu do
cilja. Mnogi ovu paradigmu teško prihvataju. Zato se i vrte u začaranom krugu
bolesti.
A treba im tako malo da ugledaju svoju
šansu za promenu paradigme. Možda je ovo taj trenutak?!
U to ime,
Živeli!
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com