Kada se
osećamo umorno i iscrpljeno, da ne kažem smoreno, obično kažemo da nas ništa ne
motiviše, da je sve nekako glupo i bez veze. U takvim trenucima smo preplavljeni
crnim mislima i čini nam se veoma teško da se od njih odlepimo, i zato čekamo
da nas - neko motiviše. Međutim, pravo pitanje je ko treba da nas motiviše, ko
je taj ko bi mogao da nam pomogne da to otkrijemo i kome možemo da se obratimo
u takvim situacijama.
Pre
nekoliko godina sam upravo prolazila kroz veoma tešku fazu u svom životu (razvod,
tj. raspad moje sekundarne porodice) koju sam, na emotivnoj ravni, odabrala da
potisnem i da samo nastavim dalje, kao i da se svim silama trudim da pokažem da
sam dovoljno jaka i da to sve mogu da izdržim.
Međutim, život mi je u jednom
trenutku pokazao da, ako rešim da nastavim tim putem, to neće biti dobro za
mene. Našla sam se oči u oči sa jednim od veoma čestih zdravstvenih izazova u
današnje vreme – dijagnozom raka dojke. Emotivni vrtlog, strah, činilo mi se da
se sve obrušilo na mene.
Naravno, i uz to pitanja: a zašto baš meni; kuda sad;
a kako sad da nađem motivaciju kad me život ovako udara?
Jedan od
izbora je svakako mogao da bude prepuštanje strahovima i negativnim mislima ili
padanje u očaj. Ili možda ostati ogorčen i ozlojeđen na sve i na svakog,
prebaciti krivicu i odgovornost na druge? Ali sve to ne bi bilo u skladu sa
mojim bićem.
Moj stav
u životu je da su svi problemi rešivi i uvek sam gledala da nađem izlaz u
najkraćem mogućem roku. Deo toga je i stav „ja to mogu” i „ja mogu sve“, što je
načelno veoma dobra varijanta, ali to je najčešće stav iz ega i ako on prevagne
desi se upravo ono što se i meni desilo – nisam nijednog trenutka stala i
oslušnula svoje telo i svoju dušu.
Na putu
ličnog razvoja veoma je bitno zastati, čuti i slušati svoj unutrašnji glas.
Upravo sam to i naučila kada sam se našla oči u oči sa zdravstvenom izazovom i shvatila
koliko upravo tada postaje bitno da li znamo da osluškujemo sebe.
Iz ove
perspektive kažem „HVALA, RAKU“, jer smatram da je to najbolja stvar koja mi se
desila u životu i koja mi je pružila šansu da kreiram novi i divan život.
Upravo on me je (p)okrenuo prema sebi, i to da prvo shvatim da sam do tog
trenutka nedovoljno volela sebe, a onda da upravo u sebi nađem podršku i
motivaciju kako bih našla novi ugao gledanja i videla neka nova vrata, koja me
čekaju da ih (ja) otvorim i zakoračim u svoj novi i sjajan život.
Da li je
to stvarno moguće? Naravno da jeste. Nemoguće je samo onda kada mi kažemo da je
nemoguće i kada sami ne verujemo u svoje mogućnosti i sposobnosti. Mi možemo
apsolutno sve što poželimo.
Jedan od
razloga što ljudi ne vide šta sve mogu da urade jeste to što nisu svesni da su
upravo oni ti koji mogu nešto da učine. Osvešćivanjem te činjenice, otvaranjem
tih vrata, otkrivamo jedan potpuno novi svet.
Gledano
iz tog ugla, to najpre podrazumeva da se suočimo sa odgovornošću. Najčešće je
to baš najteži deo, jer prva pomisao na to asocira na krivicu, a niko ne voli
da je kriv. Nije suština da se krivimo, odnosno optužujemo za našu prošlost,
nego da shvatimo da smo odgovorni za naše odluke, za naše misli. Promenom misli
možemo ne samo da poboljšamo kvalitet života, već i da ga iscelimo.
U tome
svakako mogu, između ostalog, da pomognu i voditelji radionica ličnog razvoja,
lajf kouči ili treneri ličnog razvoja.
Vođenje
radionica i individualne koučing sesije volim da nazovem mentalnim vežbanjem.
Slično kao što se pokrenemo i odlučimo da fizički vežbamo, veoma je važno da
osvestimo potrebu našeg bića, da redovno vežbamo i naš um.
Metode i
prakse po Lujzi Hej (Heal Your Life –
Iscelite svoje život) sam u jednom trenutku prepoznala kao nešto što je veoma
blisko mojim doživljajima života i veoma lako primenljivo, tj. pitko. Obuku za
trenera po navedenoj metodi završila sam prvenstveno radi svog ličnog razvoja.
Svi mi u
životu prolazimo kroz razne faze, nekad lepše i lakše, a ponekad kroz teške i
naizgled nerešive. Na našu sreću, svaki problem i svaka situacija ima svoje
rešenje, a u pronalaženju onog koje je najbolje za nas od velike koristi nam
mogu biti i alati koje nam nudi metoda Lujze Hej.
Dakle, vrhunski
alati postoje, ali je važno da MI ODLUČIMO da ćemo naučiti da ih koristimo.