Apsolutna većina ljudi ili uopšte ne reaguje ili se veoma uplaši prvih simptoma bolesti. Ni jedno, ni drugo, naravno, nije dobro. Prvo, jer bolest se neminovno dalje razvija, pogotovu kada živimo na isti način, te se na nju reaguje poprilično kasno i neadekvatno. A drugo, jer se u strahu, što će reći pod izraženim emotivnim nabojem, uglavnom vuku pogrešni, agresivni, neprijateljski potezi prema bolesti...
U oba pomenuta odnosa prema
bolesti dešava se gotovo isto. Bez želje da proniknemo u njenu suštinu, da
saznamo zašto se pojavila, i kada je zapravo počela... ne rešavamo uzroke, nego
se zadovoljavamo saniranjem posledica. Što dovodi do zalečenja, a ne do potpunog
izlečenja bolesti.
Nije lako promeniti ovakve
navike. Pa tako nisam siguran ni da će vam se naredni redovi dopasti. Ali vam, svejedno,
ovde dajem pregled ponajvažnijih razloga nastanka bolesti, ali i nekoliko ideja
o njihovom neutralisanju, o kojima bi vredelo razmisliti...
1. Zanemarivanje.
Nedostatak svesti i
svesnosti svakako spadaju među glavne uzroke nastanka bolesti. Oni posledično
rađaju ili nečinjenje, ili pak pogrešno činjenje u vezi sa bilo kojim od tri
najvažnija stuba zdravlja: ishrana (fizička, mentalna, emotivna...), fizičke
aktivnosti, odmor.
Zašto sve ovo zovem
zanemarivanje i zašto do njega dolazi? Zanemarivanje je direktan proizvod
nedostatka svesti i svesnosti, a dolazi ponajviše iz naše lenjosti,
nediscipline i – gluposti.
Umesto zanemarivanja, lako
je reći, ali je teže učiniti, potrebno je izabrati - POSVEĆIVANJE.
Posvetiti se nečemu, to ne
znači neprestano i opsesivno misliti o tome. Kao što vaša omiljena biljka traži
adekvatnu negu i pažnju, a ne danonoćnu stražu, tako i vaša bolest traži svest
i svesnost na kojima nam valja poraditi, kako bismo ponovo uspostavili željenu
ravnotežu zdravlja.
2. Preterivanje.
U praksi se kao najčešći opisani
pojam preterivanja kod bolesti susreće hipohondrija, kao rezultat pojačanog
straha, kroz panično i grubo reagovanje na simptome.
Ali, to kao što vidimo nije
uzrok bolesti, nego neadekvatno reagovanje na nju. Bolest se i kod hipohondara,
kao i kod svih nas, najpre razvija nevidljivo, bez jasnih simptoma, a tek na
njihove prve signale, hipohondri reaguju – preterano.
Bolest je jako često
rezultat pogrešnog načina mišljenja. A preterivanje u razmišljanjima,
prenaglašavanje, baš kao i zanemarivanje, definitivno nije dobro. Otud
pominjemo i hipohondre, kao reprezente prenaglašavanja tj. preterivanja. Što će
reći da su hipohondri i pre pojave prvih simtpoma takvim razmišljanjem stvorili
preduslove za pojavu bolesti.
Verovatno ste i sami ponekad
iskusili preterivanje u tzv. lepšoj strani života, te ste se napušili, napili,
na-na-na... I naj.... U tom „uživanju“, naravno.
A sve to jesu vrlo jasni
koraci koji vode ka bolesti. Naročito kada su učestali.
A šta je rešenje? Pa, toliko
puta opisana i nadasve čuvena – UMERENOST. Neki je zovu i kraljicom zdravlja,
pa kažu, kroz šalu: jedi, j..., vežbaj, odmaraj se, sve-sve, ali – umereno.
A put do umerenosti popločan
je samokontrolom.
3. Ne-ljubav.
Ima onih koji i na samo
pominjanje pojma ljubavi „dobiju ospice“. A nekamoli da je iskuse. Neki od njih
su i izuzetno uspešni ljudi. Ali je većina, istovremeno i – (duboko) nesrećna.
Ne-ljubav kao faktor bolesti
prevashodno se, i primarno, odnosi na nedovoljno voljenje sebe. Gde u ljubav
prema sebi podrazumevamo svakako onu posvećenu, ali umerenu varijantu ljubavi,
koja ne prerasta u samoljublje tj. narcizam.
U varijanti ne-ljubavi mi ne
priznajemo pravo na postojanje naše senke (pojednostavljeno - onog što nam ne
prija). Koju ili guramo pod tepih svesti, ili je odbacujemo na đubrište zaborava.
Treba li objašnjenje kojim
mehanizmima ona otuda stvara bolest? Objašnjeno zanemarivanje, ali isto tako i
negiranje, neprihvatanje, jesu vrlo snažni mehanizmi nastanka, ali i razvoja
bolesti.
Rešenje koje se neminovno
nameće jeste - LJUBAV PREMA SEBI.
Ljubav prema sebi, ali
upravo onakvima kakvi jesmo istovremeno znači apsolutni preduslov bezuslovne
ljubavi prema drugima onakvima kakvi jesu.
Takva ljubav prema sebi
jeste i priznavanje prava na postojanje naše senke. Pa tako i senke drugih.
Ona je pločnik našeg srećnog
življenja.
Ona je panacea za bolest, pa
tako i za sva njena ispoljavanja, tj. sve njene simptome.
U to ime,
Živeli!
