Aflatoksini su, samo im ime kaže – toksični. Aflatoksini su, nauka tvrdi – kancerogeni. A o onom što je kancerogeno treba se dobro zamisliti. Šta učiniti da se od toga zaštitimo?
Ako su, na primer, aflatoksini rezultat prisustva buđi u namirnicama kojima se hranimo, kako se od njih odbraniti?
Prevashodno, tako što ćemo postati svesniji - zašto, šta, koliko i kako jedemo? A ne kao dama na slici :)
Potom, tako što ćemo postati nemilosrdni prema očigledno buđavim namirnicama. Tako što tu nećemo praviti nikakve kompromise. Npr. čim na kori banane ugledamo bilo šta beličasto, a najčešće se to nalazi na krajevima banane, ne kupujmo je.
Ako ste u nekom marketu to videli i na samo jednoj od banana, to znači da je i kod ostalih proces stvaranja aflatoksina verovatno u toku, ali još uvek nije vidljiv. A ako је na jednoj banani u grozdu vidljiv, a na ostalim nije – šta mislite, da li je buđ, tj. da li su aflatoksini tu i u ostalim bananama ili nisu?
Takođe, industrijski zamaskiranim aflatoksinima recite – ne!
Nije dobro da redovno pijemo industrijske sokove. Neuporedivo je bolje, tj. zdravije da ih sami pravimo od svežeg, kvalitetnog voća.
Zapamtite, aflatoksini, kao produkti buđi, ne mogu se uništiti kuvanjem.
Valja nam, ako ozbiljno shvatamo ovu temu, da iskorenimo naviku da kupujemo industrijske proizvode sa dodatnim aromama i pojačivačima ukusa. Zato što se tu krije opasnost da su proizvođači zamaskirali miris buđi, tj. da je zamaskirana i njihova toksičnost.
To se ne odnosi samo na proizvode od voća, nego i na sve druge biljne proizvode, a naročito one koji se prave od žitarica.
Posebno je u tom smislu rizična paleta proizvoda od kukuruza, koji je u smislu prisustva buđi slobodno se može reći – namirnica veoma visokog rizika.
Zato je veoma mudra, ako već nismo sigurni u poreklo i kvalitet namirnica, zamena u ishrani tradicionalnih žitarica (kukuruza i pšenice, npr.), onima koje su manje podložne buđavosti, kao što su paražitarice: heljda, kinoa ili amarant (štir). Ništa time izgubiti nećete, a možete samo da dobijete, jer su ove namirnice i – bezglutenske.
U kupovini je neophodno aktivno uključivanje sopstvenog čula mirisa, i ukusa. Potrebno je da ostvarimo svoje pravo da od prodavca, pre nego nam izmeri traženu količinu, ili je spakuje, dobijemo priliku da namirnicu pomirišemo, pa i da je probamo.
Treniranje oslanjanja na sopstvena čula dodatno će nas učiniti sposobnim da sami osećamo šta je dobro za nas, a šta nije.
A svoja čula i te kako možemo da izoštrimo programom holističke detoksikacije, programom veoma jednostavnih praksi i rutina...
..........
Goran Kojić
sertifikovani trener za lični razvoj i detoks trener