Pages

3 PONAJVAŽNIJA RAZLOGA NASTANKA BOLESTI I 3 JEDNOSTAVNA EFIKASNA NAČINA DA IH NEUTRALIŠEMO




Apsolutna većina ljudi ili uopšte ne reaguje ili se veoma uplaši prvih simptoma bolesti. Ni jedno, ni drugo, naravno, nije dobro. Prvo, jer bolest se neminovno dalje razvija, pogotovu kada živimo na isti način, te se na nju reaguje poprilično kasno i neadekvatno. A drugo, jer se u strahu, što će reći pod izraženim emotivnim nabojem, uglavnom vuku pogrešni, agresivni, neprijateljski potezi prema bolesti...


U oba pomenuta odnosa prema bolesti dešava se gotovo isto. Bez želje da proniknemo u njenu suštinu, da saznamo zašto se pojavila, i kada je zapravo počela... ne rešavamo uzroke, nego se zadovoljavamo saniranjem posledica. Što dovodi do zalečenja, a ne do potpunog izlečenja bolesti.

Nije lako promeniti ovakve navike. Pa tako nisam siguran ni da će vam se naredni redovi dopasti. Ali vam, svejedno, ovde dajem pregled ponajvažnijih razloga nastanka bolesti, ali i nekoliko ideja o njihovom neutralisanju, o kojima bi vredelo razmisliti...

1. Zanemarivanje.

Nedostatak svesti i svesnosti svakako spadaju među glavne uzroke nastanka bolesti. Oni posledično rađaju ili nečinjenje, ili pak pogrešno činjenje u vezi sa bilo kojim od tri najvažnija stuba zdravlja: ishrana (fizička, mentalna, emotivna...), fizičke aktivnosti, odmor.

Zašto sve ovo zovem zanemarivanje i zašto do njega dolazi? Zanemarivanje je direktan proizvod nedostatka svesti i svesnosti, a dolazi ponajviše iz naše lenjosti, nediscipline i – gluposti.

Umesto zanemarivanja, lako je reći, ali je teže učiniti, potrebno je izabrati - POSVEĆIVANJE.

Posvetiti se nečemu, to ne znači neprestano i opsesivno misliti o tome. Kao što vaša omiljena biljka traži adekvatnu negu i pažnju, a ne danonoćnu stražu, tako i vaša bolest traži svest i svesnost na kojima nam valja poraditi, kako bismo ponovo uspostavili željenu ravnotežu zdravlja.

2. Preterivanje.

U praksi se kao najčešći opisani pojam preterivanja kod bolesti susreće hipohondrija, kao rezultat pojačanog straha, kroz panično i grubo reagovanje na simptome.

Ali, to kao što vidimo nije uzrok bolesti, nego neadekvatno reagovanje na nju. Bolest se i kod hipohondara, kao i kod svih nas, najpre razvija nevidljivo, bez jasnih simptoma, a tek na njihove prve signale, hipohondri reaguju – preterano.

Bolest je jako često rezultat pogrešnog načina mišljenja. A preterivanje u razmišljanjima, prenaglašavanje, baš kao i zanemarivanje, definitivno nije dobro. Otud pominjemo i hipohondre, kao reprezente prenaglašavanja tj. preterivanja. Što će reći da su hipohondri i pre pojave prvih simtpoma takvim razmišljanjem stvorili preduslove za pojavu bolesti.

Verovatno ste i sami ponekad iskusili preterivanje u tzv. lepšoj strani života, te ste se napušili, napili, na-na-na... I naj.... U tom „uživanju“, naravno.

A sve to jesu vrlo jasni koraci koji vode ka bolesti. Naročito kada su učestali.

A šta je rešenje? Pa, toliko puta opisana i nadasve čuvena – UMERENOST. Neki je zovu i kraljicom zdravlja, pa kažu, kroz šalu: jedi, j..., vežbaj, odmaraj se, sve-sve, ali – umereno.

A put do umerenosti popločan je samokontrolom.

3. Ne-ljubav.

Ima onih koji i na samo pominjanje pojma ljubavi „dobiju ospice“. A nekamoli da je iskuse. Neki od njih su i izuzetno uspešni ljudi. Ali je većina, istovremeno i – (duboko) nesrećna.

Ne-ljubav kao faktor bolesti prevashodno se, i primarno, odnosi na nedovoljno voljenje sebe. Gde u ljubav prema sebi podrazumevamo svakako onu posvećenu, ali umerenu varijantu ljubavi, koja ne prerasta u samoljublje tj. narcizam.

U varijanti ne-ljubavi mi ne priznajemo pravo na postojanje naše senke (pojednostavljeno - onog što nam ne prija). Koju ili guramo pod tepih svesti, ili je odbacujemo na đubrište zaborava.

Treba li objašnjenje kojim mehanizmima ona otuda stvara bolest? Objašnjeno zanemarivanje, ali isto tako i negiranje, neprihvatanje, jesu vrlo snažni mehanizmi nastanka, ali i razvoja bolesti.

Rešenje koje se neminovno nameće jeste - LJUBAV PREMA SEBI.

Ljubav prema sebi, ali upravo onakvima kakvi jesmo istovremeno znači apsolutni preduslov bezuslovne ljubavi prema drugima onakvima kakvi jesu. 

Takva ljubav prema sebi jeste i priznavanje prava na postojanje naše senke. Pa tako i senke drugih.

Ona je pločnik našeg srećnog življenja.

Ona je panacea za bolest, pa tako i za sva njena ispoljavanja, tj. sve njene simptome. 

U to ime,
Živeli! 

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com