Veoma krupno pitanje iskrenosti kuca na vrata svakog od naših (nagomilanih) problema. Naravno, tu pre svega mislim na iskrenost prema sebi. Ali, ništa manje ni na onu prema drugima, koja se nekima takođe nameće kao nerešiva enigma. Strah od pogleda u ono što jeste onakvo kakvo jeste, najčešći je, ali ne i jedini uzrok naše neiskrenosti.
Kod terapeuta, ili
trenera za lični razvoj (ljudske resurse), svako ide na svoj način. Neki se već
od prvog susreta, zahvaljujući sopstvenoj prirodi, otvaraju do kraja, dok su
drugi manje spremni na to, bez obzira što znaju (jer im je najčešće i rečeno)
da je to jedan od osnovnih preduslova kvalitetnog rada, i izlečenja, tj. ostvarenja
ciljeva.
Kada nekom ko od nas
traži da mu kažemo sve o sebi i svojoj trenutnoj životnoj situaciji, da bi
mogao da nas što bolje (ili u potpunosti) razume, ne kažemo nešto važno, ređe
zato što smo nehotično zaboravili, a najčešće jer se (iz nekog razloga) ne
usuđujemo, to onda znači da će proces teći sporije, ili, neretko, čak i - krivim
putem.
Iskusniji i pažljiviji terapeut/trener
u određenom broju slučajeva će ili sam otkriti kockicu mozaika koja nedostaje,
ili će naći načina da ohrabri pacijenta/klijenta da zajedno pogledaju na tu
stranu. Ali, šta ako se dotad potroše sati, dani, meseci... u lutanju, i
traganju za rešenjem koje će biti nedovoljno, jer priči nedostaje bitna, a možda i
ključna karika?
Nije retkost ni da
pacijenti/klijenti namerno zabašuruju ono najvažnije plašeći se
„gutanja velike ribe“, zadovoljavajući se „konzumiranjem malih“. I time,
naravno, odlažu čin sopstvenog potpunog isceljenja, odnosno ostvarenja željenog
cilja.
Jer, ako je npr. reč o
tako suptilnoj metodi lečenja kao što je homeopatija, pitanje iskrenosti
pacijenta je gotovo presudno kod određivanja parametara za lekovito sredstvo, pa tako i kad je reč o efikasnosti terapije.
Važnost iskrenosti u
radu na sebi, tj. u ličnom razvoju, takođe je od ogromnog značaja.
Zato, ako vam je zaista
stalo da vas iskusna ruka trenera prevede preko mostića ispod kojeg vi vidite
provaliju, tada bi to trebalo i da mu kažete: da vi vidite provaliju, i da je
opišete baš onako kako je vidite, a ne da mu opisujete nebo iznad te provalije.
Opis neba nesumnjivo će biti od koristi da on shvati kakvo je vaše stanje, ali će upravo opis ponora
koji vidite dati glavnu sliku problema.
Sagledavanje te slike,
celovite slike vašeg problema, polazna je tačka i temelj za vaše konačno,
potpuno isceljenje. Imajte to u vidu.
U to ime,
Živeli!
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com