Pages

KAKO PRONAĆI NAJBOLJI MOTIV ZA NAJVAŽNIJE ŽIVOTNE TEME? EVO MOGUĆEG PUTA!



Šta je to što nas pokreće da u životu uradimo ono što volimo ili da učinimo određene korake? Vrlo često kažemo da bismo za našu decu učinili sve, za naše voljene bismo otišli na kraj sveta, da nam ništa nije teško kad je reč o našim prijateljima itd. U osnovi bi trebalo da nas motivišu ljubav, radost i zadovoljstvo koje nam neke situacije, odnosno ljudi, pružaju, ali su to neretko finansije, ambicije i sl.


Kada se osećamo umorno i iscrpljeno, da ne kažem smoreno, obično kažemo da nas ništa ne motiviše, da je sve nekako glupo i bez veze. U takvim trenucima smo preplavljeni crnim mislima i čini nam se veoma teško da se od njih odlepimo, i zato čekamo da nas - neko motiviše. Međutim, pravo pitanje je ko treba da nas motiviše, ko je taj ko bi mogao da nam pomogne da to otkrijemo i kome možemo da se obratimo u takvim situacijama.

Pre nekoliko godina sam upravo prolazila kroz veoma tešku fazu u svom životu (razvod, tj. raspad moje sekundarne porodice) koju sam, na emotivnoj ravni, odabrala da potisnem i da samo nastavim dalje, kao i da se svim silama trudim da pokažem da sam dovoljno jaka i da to sve mogu da izdržim. 

Međutim, život mi je u jednom trenutku pokazao da, ako rešim da nastavim tim putem, to neće biti dobro za mene. Našla sam se oči u oči sa jednim od veoma čestih zdravstvenih izazova u današnje vreme – dijagnozom raka dojke. Emotivni vrtlog, strah, činilo mi se da se sve obrušilo na mene. 

Naravno, i uz to pitanja: a zašto baš meni; kuda sad; a kako sad da nađem motivaciju kad me život ovako udara?

Jedan od izbora je svakako mogao da bude prepuštanje strahovima i negativnim mislima ili padanje u očaj. Ili možda ostati ogorčen i ozlojeđen na sve i na svakog, prebaciti krivicu i odgovornost na druge? Ali sve to ne bi bilo u skladu sa mojim bićem.

Moj stav u životu je da su svi problemi rešivi i uvek sam gledala da nađem izlaz u najkraćem mogućem roku. Deo toga je i stav „ja to mogu” i „ja mogu sve“, što je načelno veoma dobra varijanta, ali to je najčešće stav iz ega i ako on prevagne desi se upravo ono što se i meni desilo – nisam nijednog trenutka stala i oslušnula svoje telo i svoju dušu.

Na putu ličnog razvoja veoma je bitno zastati, čuti i slušati svoj unutrašnji glas. Upravo sam to i naučila kada sam se našla oči u oči sa zdravstvenom izazovom i shvatila koliko upravo tada postaje bitno da li znamo da osluškujemo sebe.

Iz ove perspektive kažem „HVALA, RAKU“, jer smatram da je to najbolja stvar koja mi se desila u životu i koja mi je pružila šansu da kreiram novi i divan život. Upravo on me je (p)okrenuo prema sebi, i to da prvo shvatim da sam do tog trenutka nedovoljno volela sebe, a onda da upravo u sebi nađem podršku i motivaciju kako bih našla novi ugao gledanja i videla neka nova vrata, koja me čekaju da ih (ja) otvorim i zakoračim u svoj novi i sjajan život.

Da li je to stvarno moguće? Naravno da jeste. Nemoguće je samo onda kada mi kažemo da je nemoguće i kada sami ne verujemo u svoje mogućnosti i sposobnosti. Mi možemo apsolutno sve što poželimo.

Jedan od razloga što ljudi ne vide šta sve mogu da urade jeste to što nisu svesni da su upravo oni ti koji mogu nešto da učine. Osvešćivanjem te činjenice, otvaranjem tih vrata, otkrivamo jedan potpuno novi svet.

Gledano iz tog ugla, to najpre podrazumeva da se suočimo sa odgovornošću. Najčešće je to baš najteži deo, jer prva pomisao na to asocira na krivicu, a niko ne voli da je kriv. Nije suština da se krivimo, odnosno optužujemo za našu prošlost, nego da shvatimo da smo odgovorni za naše odluke, za naše misli. Promenom misli možemo ne samo da poboljšamo kvalitet života, već i da ga iscelimo.

U tome svakako mogu, između ostalog, da pomognu i voditelji radionica ličnog razvoja, lajf kouči ili treneri ličnog razvoja.

Vođenje radionica i individualne koučing sesije volim da nazovem mentalnim vežbanjem. Slično kao što se pokrenemo i odlučimo da fizički vežbamo, veoma je važno da osvestimo potrebu našeg bića, da redovno vežbamo i naš um.

Metode i prakse po Lujzi Hej (Heal Your Life – Iscelite svoje život) sam u jednom trenutku prepoznala kao nešto što je veoma blisko mojim doživljajima života i veoma lako primenljivo, tj. pitko. Obuku za trenera po navedenoj metodi završila sam prvenstveno radi svog ličnog razvoja.

Svi mi u životu prolazimo kroz razne faze, nekad lepše i lakše, a ponekad kroz teške i naizgled nerešive. Na našu sreću, svaki problem i svaka situacija ima svoje rešenje, a u pronalaženju onog koje je najbolje za nas od velike koristi nam mogu biti i alati koje nam nudi metoda Lujze Hej.

Dakle, vrhunski alati postoje, ali je važno da MI ODLUČIMO da ćemo naučiti da ih koristimo.

..........

Ana Čizmić
sertifikovani Heal Your Life coach

Um Pa Srce

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com