Nema sumnje da strpljenje više nije u modi. Instant rešenja jesu. „Ja
hoću sad, i hoću sve“, odjekuje sa svih strana. Da li ćemo to (samo)zavaravanje
da se do razrešenja nagomilanih problema može doći preko noći platiti na mostu
ili ćupriji, svejedno je. Koliko? To od mnogo čega zavisi.
Većina će danas i na sam pomen stare dobre mudrosti „Strpljen – spasen“,
odreagovati: „E, neću da trpim“. Mada to - nije to. Jer, biti strpljiv u sebi obavezno
sadrži i cilj, dok trpeti jeste „radnja“ koja je najčešće sama sebi dovoljna,
koja i ne cilja na bilo šta drugo, osim na dokazivanje neke vrste mučeništva.
Znam, reći ćete da je „trp“ i tamo i ovamo. Da, obrni-okreni, i u
strpljenju ima trpljenja. U pravu ste. Ali, u strpljenju ga nesumnjivo
doživljavamo drugačije, jer sadrži (jasan) cilj.
Pa još kada je taj cilj postavljen iz naše najdublje potrebe za
boljim (radnim mestom, statusom, životom...), onda to spasenje, koje se pominje
u pomenutoj poslovici, dobija pravi smisao.
S druge strane, trpljenje bez cilja, koje je izraz mučeništva, duboko
je ukorenjeno u našem transgeneracijskom nasleđu, i ume poprilično da nas uvali
u nevolje.
Biti strpljiv u prepoznavanju onog što je zaista najbolja prilika ili
šansa svakako je bolje nego doneti pogrešnu odluku i potom trpeti zbog nje.
A steći kapacitet za strpljenje i snagu za njegovu mudru i efikasnu
primenu, ne može se – preko noći.
Potrebno je prepoznati most koji nas vodi do strpljenja, jer na njemu
ćemo sasvim sigurno platiti manje negoli na ćupriji trpljenja...
U to ime,
Živeli!
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com