Pages

ĆUTI I TRPI! E, PA NEĆU! BUDI STRPLJIV. ŠTA TO BEŠE?



Nema sumnje da strpljenje više nije u modi. Instant rešenja jesu. „Ja hoću sad, i hoću sve“, odjekuje sa svih strana. Da li ćemo to (samo)zavaravanje da se do razrešenja nagomilanih problema može doći preko noći platiti na mostu ili ćupriji, svejedno je. Koliko? To od mnogo čega zavisi.   


Većina će danas i na sam pomen stare dobre mudrosti „Strpljen – spasen“, odreagovati: „E, neću da trpim“. Mada to - nije to. Jer, biti strpljiv u sebi obavezno sadrži i cilj, dok trpeti jeste „radnja“ koja je najčešće sama sebi dovoljna, koja i ne cilja na bilo šta drugo, osim na dokazivanje neke vrste mučeništva.

Znam, reći ćete da je „trp“ i tamo i ovamo. Da, obrni-okreni, i u strpljenju ima trpljenja. U pravu ste. Ali, u strpljenju ga nesumnjivo doživljavamo drugačije, jer sadrži (jasan) cilj.
Pa još kada je taj cilj postavljen iz naše najdublje potrebe za boljim (radnim mestom, statusom, životom...), onda to spasenje, koje se pominje u pomenutoj poslovici, dobija pravi smisao.

S druge strane, trpljenje bez cilja, koje je izraz mučeništva, duboko je ukorenjeno u našem transgeneracijskom nasleđu, i ume poprilično da nas uvali u nevolje.

Biti strpljiv u prepoznavanju onog što je zaista najbolja prilika ili šansa svakako je bolje nego doneti pogrešnu odluku i potom trpeti zbog nje.

A steći kapacitet za strpljenje i snagu za njegovu mudru i efikasnu primenu, ne može se – preko noći.

Potrebno je prepoznati most koji nas vodi do strpljenja, jer na njemu ćemo sasvim sigurno platiti manje negoli na ćupriji trpljenja...

U to ime,
    Živeli!

..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com