„Kako da krenem u neki novi život kada je sve tako komplikovano?” “Imam puno odgovornosti prema deci, partneru, roditeljima, poslu i ne mogu sada sve to da srušim... “ “A i okruženje u kojem živimo me stvarno u tome onemogućava...”
Poznato vam je, jelda? Tako biste
rado nešto promenili ili uradili, ali čim vas obuzme malo entuzijazma po tom pitanju,
strahovi nagrnu i onda ego zagospodari sa ovakvim i sličnim opravdanjima.
Imam jednu veoma važnu informaciju za
vas – kada poželimo da nešto promenimo to ne znači automatski da treba da
srušimo ceo svoj dosadašnji svet i da se odreknemo naših najbližih i voljenih,
da promenimo kompletno okruženje itd. Nema potrebe da odsečemo sve i prekinemo
sve veze koje imamo.
Promene koje bi nam pomogle da
uradimo nešto što bi unapredilo kvalitet života upravo podrazumevaju da
promenimo nešto kod sebe, u svom načinu razmišljanja i delovanja.
Pre svega, najvažnije je da to
želimo i da imamo volju da unesemo neke novine – da želimo da nešto preduzmemo po
tom pitanju.
Drugo, u tom procesu je bitno da postanemo
svesni kako funkcionišemo i kakve su nam misli – jesu li one pozitivne i
radosne ili su nafilovane strahom i brigom. Treba da otkrijemo u kojim
obrascima razmišljanja su naši čvorovi i blokade koje nas zaustavljaju da
lagodnije koračamo našim putem Života.
A ko je/ko će biti odgovoran? U
psihologiji postoji jedan pojam koji se zove lokus kontrole i on može biti
unutrašnji i spoljašnji. Ljudi koji imaju unutrašnji lokus kontrole veruju da
su oni odogovorni za događaje u svom životu, a ljudi sa spoljašnjim lokusom
kontrole smatraju da je sve van njih i da spoljni faktori kontrolišu njihov
život i da on od tih faktora zavisi, kao i da ih oni nikako ne mogu menjati.
Upravo oni kod kojih je lokus kontrole spolja, nalaze onakva opravdanja koja su
pomenuta na početku. Da li mi to možemo da menjamo?
Naravno da možemo, jer tu je
uglavnom reč o strahovima, a strahovi su misli i misli se mogu promeniti. Kako?
Uz malo vežbe sve je moguće!
Kada shvatimo da je za nas korisno
da preuzmemo odgovornost, onda dolazimo do toga da smo upravo mi ti od kojih
zavisi kako će naš život izgledati. S druge strane, nemojte da mešate odgovornost
i krivicu. Krivica je nešto sasvim drugo i ona nam ne pomaže u ovom procesu,
naprotiv. Krivica nas tera da se osećamo loše i da se kinjimo i samo nas vodi u
suprotnom i neželjenom pravcu – da ne volimo sebe dovoljno.
Šta ćemo dalje? Da zasučemo rukave i
krenemo u proces mentalnog čišćenja? “Ijaooo, a šta ako se rešim nečega, a
ispostavi se da mi baš to treba, a treba mi i ovo...itd.” Kao kada otvorite
orman i krenete u čišćenje i onda umesto da se rešite onih stvari koje više ne
nosite i nisu vam potrebne, vi ih zadržavate i zatrpavate svoj životni prostor.
Upravo je tako i sa vašim mislima. Kada se grčevito držite za određene misli i
misaone obrasce, zadržavate se u svom začaranom krugu komfor zone i ne
dopuštate svežem i pozitivnom načinu razmišljanja ni da proviri, a kamoli da ga
smestite tamo gde mu je mesto.
Strah od promene nas u tome koči. A
šta će se zapravo desiti? Pa pored vrlo mogućeg ostvarenja naših želja, koje
dolaze iz našeg srca iliti bića, prvo što se dešava je da primećujemo neke nove
stvari. Počinjemo da sagledavamo život iz jednog novog ugla i odjednom nam se
prošire vidici, i tu su neke nove boje, nije više
sve tako crno niti tako teško. Jasnije vidimo neke znakove pored puta, pa se
samim tim i lakše usuđujemo na neki sledeći korak, lakše ga započinjemo.
A kako da sve to radimo uspešno? Ne
moramo odmah znati način, ali bitno je da želimo i da imamo volju. Uz dobre
alate i tehnike i uz posvećenost i istrajnost mi možemo sve da postignemo.
Za početak su ovo najvažniji koraci.
A tu su uvek i kvalitetne radionice,
na kojima se kroz razne teme bavimo upravo unapređenjem kvaliteta naših života.
Nije komplikovano, naprotiv - vrlo
je jednostavno!
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com