Mnogo ljudi pati zbog svoje prošlosti. Ne mogu da se načude sopstvenim glupostima. Ne mogu da veruju koliko su bili naivni, i koliko su drugi njima manipulisali. Pa se pri svakom svom pogledu u prošlost potpuno pogube. Ona ih lako savlada, kao nekakva strašna neman, okupira njihov um, i iscrpi im svu snagu. Nemali je i broj onih koji uopšte ne mogu da pogledaju u svoju prošlost. Isuviše ih sve to plaši. Kao nekakva kuća strave. Šta tada učiniti?
Čarobni štapić Harija Potera ili starijeg mu kolege
Merlina nesumnjivo će se mnogima od vas javiti kao poželjno sredstvo u
rešavanju raznih problema, pa i nekakvog intervenisanja u prošlosti. Ali, avaj,
dobro znamo da i ta magija „radi“ samo pod određenim uslovima. Da ni čarobnjaci
svojim čarobnim štapićima ne mogu da mašu bilo kada i bilo tako. Nego, pomenuta
dvojica nam baš i nisu dostupna, zar ne?
Pa kad su i za njihove magične moći čarobnih štapića
potrebni određeni preduslovi, onda svakako nije čudo što je i za eventualni
proces pretvaranja naše prošlosti od nečeg strašnog u nešto izuzetno vredno
potrebno ispunjavanje bar ponekog.
Ali, pre nego što vam kažem koji bi to preduslovi bili, bar
u mom pristupu rešavanju ovog problema, da objasnim zašto kuća strave, i zašto -
Ali-babina pećina.
Ne gledamo svi isto u kuće strave. Neki im čak vrlo
rado idu u susret, npr. onima koje su deo luna-parkova. Kažu da uživaju u toj
igri, na ovaj ili onaj način. Ili u gledanju tzv. filmova strave i užasa. Dok
drugi ne smeju tamo ni da zavire. Baš kao ni da gledaju pomenute filmove.
Smatraju to nepotrebnim, beskorisnim, budalaštinom čak. Iz određenog straha,
uglavnom. Na sličan način mnogi ne žele gledaju u svoju prošlost i prošlost
svoje porodice. Pa ih ona ipak proganja. I potkopava.
A zašto Ali-babina pećina? Za one koji manje znaju o
ovom staropersijskom simbolu tajnog bogatstva, a uz koji ide čuvena magična
rečenica: Sezame, otvori se!, možda je dovoljno reći da se u priči o Ali-babi i
40 razbojnika pomenuta pećina pojavljuje kao riznica blaga, do kojeg se dolazi
isključivo kroz izgovaranje pomenute rečenice.
U našoj priči se u prošlost kao (Ali-babinu) pećinu ne
ulazi uz pomoć magične rečenice, nego uz primenu drugačijeg (magičnog) recepta,
čijom se primenom ona pretvara u riznicu uvida i pouka. Dakle, našeg neizmernog
duhovnog blaga.
A sada ću vas zamoliti da razmislite o tome da li i sami
želite iskusiti ovu transformaciju. Ukoliko je odgovor pozitivan, onda bi
trebalo da ispunite (bar) sledećih pet uslova...
1) Da to predstavlja vašu stvarnu potrebu, a ne tek puku želju
za promenom.
2) Da istinski verujete u mogućnost sopstvene
transformacije.
3) Da na miru donesete odluku da ćete tu transformaciju i
ostvariti.
4) Da ćete u ostvarenju te transformacije biti istrajni i
strpljivi, i da nećete odustati već pri prvim (većim) iskušenjima.
5) Da ćete kada transformaciju i ostvarite blago
sopstvene prošlosti koristiti razumno, bez rasipanja.
Blago naše prošlosti jeste blago koje možemo koristiti
samo ako istu uspemo i da razumemo. A ne da je ishitreno i uporno osuđujemo, ili
da, nasuprot tome, bez razumevanja odobravamo baš sve ono što se u njoj dogodilo.
Naravno, za razumevanje prošlosti nije dovoljno samo to
da sebi kažemo: „E, odsad ćeš sve to da razumeš, i nikog i ništa nećeš da
osuđuješ“. Za ovladavanje ovom transformacijom potrebno je određeno vreme, kako
bi se uklonile sve postojeće prepreke, poput strahova, predrasuda, ljutnje i
besa, te loših navika i sl.
Naša navika npr. da sebe osuđujemo za sve ono što (ni)smo
uradili u prošlosti nije tek tako lako promenjiva. Jer formula razumevanja nije
tako laka kao izgovaranje magične rečenice „Sezame, otvori se!“ Da bismo
razumeli nešto što smo dosad nemilosrdno i uporno osuđivali potreban je snažan
voljni momenat, koji nekima ne dolazi tek tako. Nemaju snage za njega. Ili se
tom voljnom momentu suprotstavlja povređeni ego, npr.
Radi boljeg razumevanja sopstvene
prošlosti, nužno da (bolje) razumemo i svoje roditelje, bake i deke, itd.
Te sve to treba, korak po korak, razrešavati, ne bismo li
se na kraju dokopali našeg golemog (duhovnog) blaga. Koje strpljivo čeka na
nas. Da nas osnaži - na putu ličnog razvoja.
..........
Goran Kojić
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com