Pages

IMATE LI VI SVOJU ZONU KOMFORA? DA LI VAM JE U NJOJ ZAISTA DOBRO? AKO NIJE - HAJDE DA BUDE!



Zašto nam je teško da izađemo iz neugodnih životnih situacija, odnosno iz onih situacija koje nisu lepe i svakako nisu ono što smo želeli u životu? Zašto takve situacije stručnjaci nazivaju zonom komfora? Koji su to strahovi koji nas sputavaju da iskoračimo iz te "zone komfora", i da uživamo u životu?


Ljudska priroda je lenja i neretko se uljuljkamo i ušuškamo u nekim životnim situacijama i ne primetimo da nam nešto nedostaje. Slično kao kada ste u svojoj hladnjikavoj sobi pokriveni debelim jorganom i duže vreme ne otvarate prozor, pa ne primećujete da vam nedostaje vazduha, jer vam je hladno čim provirite izvan jorgana. Lakše nam je da ostanemo u zagušljivom, negoli da dopustimo svežoj energiji da uđe u naš život.

Slično funkcioniše i tzv. zona komfora. Mi se uvučemo u neke životne okolnosti i stavimo neke naočare u boji, kroz koje vidimo kako nam je sve u redu, iako nam životne okolnosti polako isklizavaju iz ruku. S obzirom da to dolazi postepeno, mi i ne primetimo koliko smo se zapravo udaljili od koncepta istinske udobnosti i ugodnosti.

Svaka pomisao na bilo kakvu promenu tada nam deluje zaštrašujuće i teško nam je da bilo šta preduzmemo. Stavimo naše naočare „zone komfora“, smestimo se i ne mrdamo. Zašto je to tako? Zašto nam to deluje lakše?

Većina nas je uvek dobro snabdevena raznim strahovima, koji su i ovog puta na obodu naše zone i deluju nam kao strašne nemani. Strah od nepoznatog je ključna kočnica da nešto promenimo i tada biramo da ostanemo tu gde jesmo, iako nas uveravaju da nas čeka nešto mnogo bolje izvan te zone. Kada dopustimo strahu da nas preplavi, ne vidimo da je naša zona suštinski komforna samo u smislu da nam je poznata i onda nam je lakše da rešimo da „ne talasamo“, „da nam je bolje tu, u onome što znamo, negoli da nam bude gore“ itd.

A kada skupimo hrabrosti i skinemo naše naočare takvog komfora, primetićemo i neke važne znakove na putu. Iskoristimo ih kao putokaze da ipak nešto promenimo. Tada ćemo videti da je naš strah od nepoznatog najčešće bio neosnovan i da nam novina prija.

S druge strane, uvek je lakše kod drugih uočiti gde greše i kritikovati ih, negoli sagledati sopstvenu "zonu komfora" i kod sebe uneti promene. Deleći savete/instrukcije drugima o tome kako je najbolje da žive svoje živote, mi tada pokušavamo da im skinemo njihove naočare "zone komfora" i da im objasnimo kako su se zaglavili i šta treba da preduzmu. Lakše nam je, zar ne, da kod drugih vidimo sve?! 

Kako onda reaguju oni kojima delimo savete? Najčešće nas ne razumeju, i nailazimo na ogroman otpor jer čak i našu dobru nameru dožive kao direktan napad. Iz njihove vizure, njihov život je takav, "čupav i dlakav", i ne smatraju da treba da bilo šta promene. Pa čak i ne veruju da im može biti bolje. Drugim rečima, ne dirajmo druge i kada vidimo „bolje“ nego oni.

Mi i ne treba da se bavimo tuđim životima, već svojim. Dobro je samo da imamo na umu da, kada neko u nas uperi prstom i ukaže nam na potrebu da nešto menjamo, to i saslušamo, umesto da reagujemo sa otporom ili povređenošću (što je rezultat reakcije našeg ega). Problemi i nastaju onda kada svoje naočare "zone komfora" obojimo tako da sve vidimo kako to naš ego želi, a ne vidimo situacije onakvim kakve one stvarno jesu.

Zašto nam je teško da izađemo iz "zone komfora"?

Veoma jednostavno, toliko se uljuljkamo u svom pogledu na život, da i ne osećamo potrebu da nešto menjamo. Ali zato obožavamo da kukamo i da se žalimo. U našoj zoni komfora sve dobro poznajemo: svoj život, situacije koje su loše, ali smo navikli da plivamo u njima, da se snalazimo. Sve okolnosti su nam poznate.

Kao što smo već prethodno pomenuli, ono što nas prvenstveno sprečava da se pokrenemo jeste - strah od nepoznatog. "Šta ako bude gore ili strašnije? A šta ako ne umem da se snađem? Kako ću da se vratim na staro, ako ne uspe? Mogu i da uništim svoj život"....i tako unedogled postavljamo sebi pitanja i nalazimo sva moguća opravdanja da ne uradimo ništa.

Pravo kontra pitanje je - a šta ako se to ne desi - to da promenom i izlaskom iz pomenute zone uništimo sebi život? Šta ako otkrijemo nešto sasvim novo i preokrenemo svoj život u jednom potpuno novom i divnom pravcu? Kakav je to komfor u kojem se mi suštinski ne osećamo ugodno i prijatno?

A šta se nalazi izvan te "zone komfora"?

Izvan nje su svakako razne nove mogućnosti, za koje se otvaramo tek onda kada iskoračimo, progledamo i vidimo.

Te mogućnosti nam pružaju priliku da unesemo novine u svoj život i promenimo ono što nam stvara neugodnost i što nas blokira. Jedino na taj način možemo da ostvarimo napredak u svom životu na raznim poljima i da kreiramo suštinski komforan, tačnije ugodan i prijatan život.


Onaj koji će nam pružiti priliku da tzv. zona komfora zauvek ode u prošlost.  


..........

AnChi

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com