Imali smo tada tek 18, kada mi je moja školska drugarica I. D. rekla: „Prošlo je naše, Kojiću“. Ne, ne znate vi nju, nije se ona šalila. Ona je ovim rečima izrekla neku vrstu samodijagnoze. Verovatno u kandžama famoznog nocebo efekta, koji je suprotan od mnogo poznatijeg placeba, sebi je, izgleda, pokazale su godine posle toga, navukla poprilično tešku životnu priču. Ili je, takođe moguće, bila vidovita, pa je već tada znala da će u nastavku života živeti uglavnom tumarajući, bez istinske životne radosti. Živela je (i još uvek živi) u matrici (ubrzanog) starenja.
Potpuno
suprotno njoj živeo je i živi moj vrli prijatelj D. I. (zanimljivo, i inicijali
su im postavljeni suprotno), koji me je, mada značajno mlađi od mene, oduvek
fascinirao svojim racionalnim pristupom životu, gazdovanjem sopstvenim
resursima, svojom sveukupnom zrelošću. Iz njegovih usta, zanimljivo, nikad
nisam čuo izjave ili izraze: „Stari se“, „Približava nam se starost“ ili bilo
šta slično. Njegova omiljena izreka jeste: „Ja sam u najboljim godinama“. Da,
on je živeo i živi u matrici (blagovremenog) sazrevanja.
Neki od vas
će sigurno reći da su to samo dva primera. Moje iskustvo govori da je ovakvih
primera poprilično. Sasvim dovoljno za sledeću paralelu...
Da se, baš
kao i u onoj priči svetogorskog monaha Pajsija, koji je ljude video u dve
varijante, kao ljude muve i ljude pčele, tako i ovde, pogled opet može usmeriti
na dve dominantne varijante, na one ljude koji stare i na one koji sazrevaju.
Ljudi koji
stare, naime, ne samo da se neprestano žale i kukaju, na nekog ili nešto, jer
teško prihvataju i dopuštaju stvarima i drugim bićima da budu onakvi kakvi
jesu, nego, baš kao i ljudi muve, uglavnom gledaju ka onom što u ovom našem
svetu ne valja, neretko proklinjući sudbinu svoju...
Ljudi koji
sazrevaju, nasuprot njima, dopuštaju i prihvataju stvari i bića onakve kakvi
jesu, pokušavajući da što više i što bolje razumeju svet oko sebe. Oni, slično
ljudima pčelama monaha Pajsija, uglavnom gledaju ka onome što je u ovom svetu dobro,
tj. vide svo cveće sveta, i neguju unutrašnje sunce života.
Da li ste možda
sebe prepoznali u nekoj od ovih grupa? I šta s tim?
Ako ste npr.
među onima koji sazrevaju, vi na ovaj ili onaj način, kako bi se popularno
reklo, radite na sebi. I samo je potrebno da izaberete ono što bi najviše
odgovaralo vašem senzibilitetu, kako bi taj rad na sebi, to sazrevanje, tekao
kvalitetnije.
Ako ste,
pak, među ovim drugima, to ne znači da niste u stanju da otkrijete čari
sazrevanja, sami ili uz pomoć odgovarajućeg duhovnika, terapeuta, trenera, i
bez obzira na godine u kojima jeste, zakoračite na Stazu Razumevanja.
Jedan
istočnjački mudrac podelio je život na tri doba: detinjstvo - do tridesete,
mladost - do šezdesete, i zrelost - nakon šezdesete.
Ostariti ili
sazreti, naš je izbor.
..........
Goran Kojić
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com