To da deca vole granice napisane su divne knjige. I objašnjeno je kako da te granice, ako ne umemo, postavljamo, pa čak i to kako da pritom sačuvamo svoje živce. Posebno je popularna knjiga novozelandskog dečijeg psihologa Najdžela Late, koja se baš tako i zove: „Kako deci postaviti granice, i pritom sačuvati živce“. Toplo je preporučujem onima kojima su ovakvi saveti potrebni. A još više „Porodični bukvar“, prof. Milice Novković.
Kao što znamo, u toku je pandemija – raspadanja živaca. Za koju deca nipošto
nisu kriva. Ni najmanje. Makar ne ona koju smo mi rodili.
Ali
zato možda jesu odgovorna deca naših roditelja. Koju bi trebalo da dobro
poznajemo, jelte?! Pa tako i da znamo da često ne umemo da izađemo na kraj sa
decom – u sebi. Onom kojoj kupujemo sve što požele, udovoljavamo na sve načine,
koju prezaštićujemo. Stvarajući tako od nje razmažena derišta.
I
kako, onda, da oni koji ne umeju da povuku granice prema deci u sebi, to isto
učine prema deci koju su rodili? Teško. A neretko i – neizvodivo. Jer, naprosto
ne delujemo uverljivo. Granice koje postavljamo nisu ni jasne, ni čvrste. A navike
da smo popustljivi prema svojoj unutrašnjoj deci, lako se preliju i u sferu
roditeljstva.
Pa
onda brljamo i sa nedoslednošću, neprincipijelnošću, a u nedostatku autoriteta
olako posežemo za batinom autoritarnosti. „Da, da, batina je iz raja izašla“,
olako ćemo izgovoriti tu čuvenu „mudrost“, bez razmišljanja o njenom suštinskom
sadržaju.
I
šta onda (u)činiti da se stvari promene?
1) Zvuči šašavo, ali bi nam valjalo svakog
dana, sve dok to ne postane naša rutina, ponavljati poput papagaja: Deca
obožavaju granice! Deca obožavaju granice! U sebi, naravno, i to tiho - da ne doživimo nekakvu
neprijatnost, i da nas ne čuju naša deca. Što više puta to sebi ponovimo
dnevno, to ćemo pre stići do cilja. A on je – uspostavljanje jasnih i
neagresivnih granica (dakle, na asertivan način), i prema unutrašnjoj i prema
spoljašnjoj deci.
2) Sve što budemo činili u cilju
asertivnog postavljanja granica prema deci, postati što pre svestan da činimo
za njihovo dobro.
3) Kada deca, uprkos tome, odreaguju
burno, to ona samo euforično pokazuju kako obožavaju granice. Što će reći,
dopustiti da ta bura prođe. Bez obzira koliko ona bila jaka i koliko trajala.
Pa nastaviti istim putem jasnoće i doslednosti.
Sva deca obožavaju granice.
Ali to izražavaju pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Ako to ne razumemo,
naša roditeljska poruka koju im upućujemo kod njih će izazvati ne samo
nekontrolisani bes na duge staze, nego i niz drugih problema: sa autoritetima,
samopouzdanjem itd.
A da se to ne bi desilo,
počnimo odmah: Deca obožavaju granice! Deca obožavaju granice!
U to ime,
Živeli!
..........
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com