Pages

DECA OBOŽAVAJU GRANICE. ALI TO VAŽI ZA SVU DECU, PA I ZA ONU U NAMA.



To da deca vole granice napisane su divne knjige. I objašnjeno je kako da te granice, ako ne umemo, postavljamo, pa čak i to kako da pritom sačuvamo svoje živce. Posebno je popularna knjiga novozelandskog dečijeg psihologa Najdžela Late, koja se baš tako i zove: „Kako deci postaviti granice, i pritom sačuvati živce“. Toplo je preporučujem onima kojima su ovakvi saveti potrebni. A još više „Porodični bukvar“, prof. Milice Novković.


Kao što znamo, u toku je pandemija – raspadanja živaca. Za koju deca nipošto nisu kriva. Ni najmanje. Makar ne ona koju smo mi rodili.

Ali zato možda jesu odgovorna deca naših roditelja. Koju bi trebalo da dobro poznajemo, jelte?! Pa tako i da znamo da često ne umemo da izađemo na kraj sa decom – u sebi. Onom kojoj kupujemo sve što požele, udovoljavamo na sve načine, koju prezaštićujemo. Stvarajući tako od nje razmažena derišta.

I kako, onda, da oni koji ne umeju da povuku granice prema deci u sebi, to isto učine prema deci koju su rodili? Teško. A neretko i – neizvodivo. Jer, naprosto ne delujemo uverljivo. Granice koje postavljamo nisu ni jasne, ni čvrste. A navike da smo popustljivi prema svojoj unutrašnjoj deci, lako se preliju i u sferu roditeljstva.

Pa onda brljamo i sa nedoslednošću, neprincipijelnošću, a u nedostatku autoriteta olako posežemo za batinom autoritarnosti. „Da, da, batina je iz raja izašla“, olako ćemo izgovoriti tu čuvenu „mudrost“, bez razmišljanja o njenom suštinskom sadržaju.

I šta onda (u)činiti da se stvari promene?

1) Zvuči šašavo, ali bi nam valjalo svakog dana, sve dok to ne postane naša rutina, ponavljati poput papagaja: Deca obožavaju granice! Deca obožavaju granice! U sebi, naravno, i to tiho - da ne doživimo nekakvu neprijatnost, i da nas ne čuju naša deca. Što više puta to sebi ponovimo dnevno, to ćemo pre stići do cilja. A on je – uspostavljanje jasnih i neagresivnih granica (dakle, na asertivan način), i prema unutrašnjoj i prema spoljašnjoj deci.

2) Sve što budemo činili u cilju asertivnog postavljanja granica prema deci, postati što pre svestan da činimo za njihovo dobro.

3) Kada deca, uprkos tome, odreaguju burno, to ona samo euforično pokazuju kako obožavaju granice. Što će reći, dopustiti da ta bura prođe. Bez obzira koliko ona bila jaka i koliko trajala. Pa nastaviti istim putem jasnoće i doslednosti.

Sva deca obožavaju granice. Ali to izražavaju pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Ako to ne razumemo, naša roditeljska poruka koju im upućujemo kod njih će izazvati ne samo nekontrolisani bes na duge staze, nego i niz drugih problema: sa autoritetima, samopouzdanjem itd.   

A da se to ne bi desilo, počnimo odmah: Deca obožavaju granice! Deca obožavaju granice!

U to ime,

Živeli! 



..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com