Jedan od najvećih pobornika afirmacije alternativne medicine u zdravstvenom sistemu u Srbiji, prof. Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji dr Vuk Stambolović, u ovom intervjuu objašnjava šta se promenilo u odnosu na prethodnu deceniju po tom pitanju...
Goran Kojić: Pre osam godina
usvojen je Pravilnik o primeni tradicionalne/alternativne medicine u
zdravstvenom sistemu Srbije. Kakve je rezultate po vašem mišljenju doneo ovaj
dokument?
Vuk Stambolović: Prvo treba reći da je Pravilnik koji smo sastavili Ivan Stipić, pravnik iz Novog Sada i ja, već pre usvajanja pretrpeo određene izmene. Radna grupa koju su sačinjavali praktičari metoda alternativne medicine koje sam okupio na predlog Ministarstva zdravlja napravila je neke izmene originalnog nacrta. Na primer, neke metode, kao što je feng šui, izbrisane su. Isto tako, do promena je došlo i posle revizije Pravilnika od strane Sekretarijata za zakonodavstvo.
Tom prilikom su neke formulacije izmenjene kako bi se uklopile u pravnu logiku, premda je to vodilo njihovom obesmišljavanju sa stanovišta logike sistema zdravstvene zaštite, pa i logike alternativne medicine. Na primer, metode koje su originalno bile svrstane u metode unapređenja zdravlja, posle revizije svrstane su u metode rehabilitacije.
No, samo usvajanje Pravilnika bilo je sjajno postignuće. Njime je, naime, za niz metoda alternativne medicine otvoren legalni prostor u sistemu zdravstvene zaštite Srbije.
Kao posledica toga, sjajan rezultat bio je obogaćivanje zdravstenog sistema u smislu stvaranja zametaka integrativne zdravstvene zaštite uključivanjem u zdravstveni sistem značajnog broja praktičara alternativne medicine u okviru odgovarajućih ustanova...
G. K: Sve je veći broj lekara koji
dobija licence, i sve veći broj zdravstvenih institucija kojima je data dozvola
da se bave tradicionalnom/alternativnom medicinom. Istovremeno, nije se daleko
odmaklo od početnog entuzijazma da se i nezdravstvenim radnicima, a terapeutima
sa validnim sertifikatima i diplomama pa i znanjem,omogući ravnopravan rad sa pacijentima.
Kako vi gledate na to?
V. S: Prilikom formulisanja članova
Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji su se odnosili na alternativnu medicinu napravljen
je kompromis. Generalno rečeno, u okviru severnoevropskih zemalja pravo
bavljenja metodima alternativne medicine imaju svi koji su zavrsili
odgovarajuće škole.
U, opet generalno rečeno, zemljama Južne Evrope pravo bavljenja sistemima alternativne medicine imaju samo lekari. Nešto je drugačije sa metodama koje nisu sistemske, poput homeopatije, fitoterapije, akupunkture itd. Kompromis je doveo do stanovišta da se metodama alternativne medicine, jednako, mogu baviti svi zdravstveni radnici koji imaju odgovarajuće obrazovanje i ispunjavaju niz dodatnih uslova.
Dakle, farmaceuti, stomatolozi, lekari, medicinske sestre i zdravstveni tehničari. Prema tom slovu Pravilnika su izdavane i radne dozvole. Kasnije je, međutim, apsolutna većina u Komisiji za tradicionalnu medicine zauzela stav da bavljenje metodima alternativne medicine treba da bude uslovljeno kriterijumima koji važe u domenu oficijelne medicine. Drugim rečima, da se metodima alternativne medicine, u punoj meri, mogu baviti samo lekari.
Moje mišljenje je bilo drugačije Smatrao sam da se radi o dve, a ne o jednoj medicini budući da je oficijelna medicina utemeljena u materiji, a alternativna u svesti i da se, osim toga, metode alternativnme medicine, za razliku od one oficijelne, ne mogu obavljati parcijalno, da na primer homeopate koji su stomatolozi primenjuju homeopatiju samo za zube, a medicinske sestre samo za negu, no ostao sam usamljen.
To znači da, da bi bilo moguće da se metodima alternativne medicine bave i oni koji nisu zdravstveni radnici, treba prvo prihvatimo ideju medicinskog pluralizma.
U, opet generalno rečeno, zemljama Južne Evrope pravo bavljenja sistemima alternativne medicine imaju samo lekari. Nešto je drugačije sa metodama koje nisu sistemske, poput homeopatije, fitoterapije, akupunkture itd. Kompromis je doveo do stanovišta da se metodama alternativne medicine, jednako, mogu baviti svi zdravstveni radnici koji imaju odgovarajuće obrazovanje i ispunjavaju niz dodatnih uslova.
Dakle, farmaceuti, stomatolozi, lekari, medicinske sestre i zdravstveni tehničari. Prema tom slovu Pravilnika su izdavane i radne dozvole. Kasnije je, međutim, apsolutna većina u Komisiji za tradicionalnu medicine zauzela stav da bavljenje metodima alternativne medicine treba da bude uslovljeno kriterijumima koji važe u domenu oficijelne medicine. Drugim rečima, da se metodima alternativne medicine, u punoj meri, mogu baviti samo lekari.
Moje mišljenje je bilo drugačije Smatrao sam da se radi o dve, a ne o jednoj medicini budući da je oficijelna medicina utemeljena u materiji, a alternativna u svesti i da se, osim toga, metode alternativnme medicine, za razliku od one oficijelne, ne mogu obavljati parcijalno, da na primer homeopate koji su stomatolozi primenjuju homeopatiju samo za zube, a medicinske sestre samo za negu, no ostao sam usamljen.
To znači da, da bi bilo moguće da se metodima alternativne medicine bave i oni koji nisu zdravstveni radnici, treba prvo prihvatimo ideju medicinskog pluralizma.
G. K: Srbija se često nalazi na
vrhu liste kad je reč o procentu obolelih od najtežih bolesti na nivou država.
Zašto se to dešava? Zašto smo tako - bolesna nacija?
V. S: Naveo bih dva razloga koje
smatram ne samo bitnim, nego i zanemarenim. Prvi je siromaštvo. Negativan
uticaj siromaštva na zdravlje nepobitno je ustanovljen Izveštajem Blek (Black
Report) nazvanom po ser Daglasu Bleku, tadašnjem predsedniku Kraljevskog koledža
lekara koji je objavilo Ministarstvo zdravlja
i socijalne sigurnosti Velike Britanije 1980 godine.
Tim izveštajem je pokazano da među stanovnicima Velike Britanije postoji značajna zdravstvena nejednakost i da je ona uslovljena ekonomskom nejednakošću.
Utvrđeno je, na primer, da je stopa smrtnosti među siromašnima (klasa V) dva puta veća u poređenju sa bogatima (klasa I), kao i da se ta razlika uvećava. Drugi razlog koji bih naveo jeste nizak razvojni status Srbije. Naime, zajednica u kojoj živimo je na trećem nivou posihosocijalne egzistencije To je nivo kojim dominiraju visok stepen egocentričnosti, nasilje u odnosima i razni vidovi manipulacije i eksploatacije.
U takvim okolnostima onaj koji je jači politički, onaj koji je jači socijalno, onaj koji je jači ekonomski, pa i onaj koji je jači fizički - radi šta hoće. To podrazumeva da je život onih koji su politički, socijalno, ekonomski, pa i fizički slabiji prilično nesiguran, te su u stanju hroničnog stresa. Hronični stres, kao što je poznato, direktno vodi u razne poremećaje zdravlja.
Tim izveštajem je pokazano da među stanovnicima Velike Britanije postoji značajna zdravstvena nejednakost i da je ona uslovljena ekonomskom nejednakošću.
Utvrđeno je, na primer, da je stopa smrtnosti među siromašnima (klasa V) dva puta veća u poređenju sa bogatima (klasa I), kao i da se ta razlika uvećava. Drugi razlog koji bih naveo jeste nizak razvojni status Srbije. Naime, zajednica u kojoj živimo je na trećem nivou posihosocijalne egzistencije To je nivo kojim dominiraju visok stepen egocentričnosti, nasilje u odnosima i razni vidovi manipulacije i eksploatacije.
U takvim okolnostima onaj koji je jači politički, onaj koji je jači socijalno, onaj koji je jači ekonomski, pa i onaj koji je jači fizički - radi šta hoće. To podrazumeva da je život onih koji su politički, socijalno, ekonomski, pa i fizički slabiji prilično nesiguran, te su u stanju hroničnog stresa. Hronični stres, kao što je poznato, direktno vodi u razne poremećaje zdravlja.
G. K: U Srbiji se u zdravstvenoj
praksi dešava gotovo isto što i u zemlji iz koje nam dolazi knjiga
"Lijekovi ili priča o obmani" dr Lidije Gajski, pa i u najvećem broju
država zapadne civilizacije.
Šta mislite o njenim nalazima, do kojih je došla uz mnogo ličnog rizika, a koje smo mi objavili u dva feljtona u našem časopisu, kao što je npr. da su lekovi za smanjivanje masnoće u krvi - balon od sapunice? I šta mislite o činjenici da se uprkos tome što niko nije argumentovano oborio njene tvrdnje, u praksi ništa ne menja?
V. S: Knjiga dr Lidije Gajski je
jedan u nizu dokaza da je današnja oficijelna medicina na putu ozbiljne
deprofesionalizacije. Naime, svaku profesiju, pa i onu medicinsku, karakterišu
dva uslova, jedan je samostalnost, a drugi odgovornost. Samostalnost medicinske
profesije danas je ozbiljno ugrožena usled uticaja farmaceutskih kompanija i
kompanija proizvođača medicinske opreme.
Ove kompanije su intereseno povezane sa pripadnicima medicinske elite koji onda, u skladu sa tom interesnom povezanošću, sastavljaju takozvane principe dobre prakse koji su nekada nacionalni, a nekada internacionalni. To znači da se stvaraju okolnosti u okviru kojih lekari nisu u mogućnosti da terapiju određuju sami, nego onako kako im je propisano.
Tu nema samostalnosti, pa ni lične odgovornosti. I pored razvoja deprofesionalizacije teško je uticati na spregu pripadnika medicinske elite, farmaceutskih kompanija i kompanija proizvođača opreme i stoga se retko šta menja u tekućoj medicinskoj praksi.
Ove kompanije su intereseno povezane sa pripadnicima medicinske elite koji onda, u skladu sa tom interesnom povezanošću, sastavljaju takozvane principe dobre prakse koji su nekada nacionalni, a nekada internacionalni. To znači da se stvaraju okolnosti u okviru kojih lekari nisu u mogućnosti da terapiju određuju sami, nego onako kako im je propisano.
Tu nema samostalnosti, pa ni lične odgovornosti. I pored razvoja deprofesionalizacije teško je uticati na spregu pripadnika medicinske elite, farmaceutskih kompanija i kompanija proizvođača opreme i stoga se retko šta menja u tekućoj medicinskoj praksi.
G. K: Koliko nam je potrebno takvih
lekara kao što je dr Lidija Gajski i kao što ste Vi da bi se svet medicine
promenio u skladu sa Vašim vizijama lečenja ljudi i da li je takav svet moguć u
bliskoj budućnosti?
V. S: Osnovni faktori promene su
lični razvoj i razvoj zajednice. A kada je reč o zdravlju zajednice u kojoj živimo,
mnogo bi doprinelo opredeljenje pojedinaca, kao i kretanje zajednice ka četvrtom nivou
psihosocijalne egzistencije za koji su karakteristični red i pravda, odnosno
vladavina institucija.
Što se pak tiče medicine, ključno bi bilo opredeljenje, kao i razvoj u pravcu medicinskog pluralizma. To, naravno, podrazumeva i utemeljivanje sada prilično krhkih drugih pluralizama. Od političkog, preko kulturnog, pa do religijskog pluralizma.
Što se pak tiče medicine, ključno bi bilo opredeljenje, kao i razvoj u pravcu medicinskog pluralizma. To, naravno, podrazumeva i utemeljivanje sada prilično krhkih drugih pluralizama. Od političkog, preko kulturnog, pa do religijskog pluralizma.
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com