Pages

RAT I MIR LAŽNOG I PRAVOG JA

Naslušah se poprilično ružnih priča o – Lažnom Ja. Mnogo su mi ga iskritikovali. I mnogo mi je zbog toga propatilo.Nije mu bilo lako. Još u pelenama, za sebe je tražilo ekskluzivu, da su obe dojke njegove. Nije mu se posrećilo. Imalo je jednojajčanog brata blizanca, čak i više od toga, u vidu - Pravog Ja.


Da i ne govorimo o želji da niko ne pije iz njegove šolje, ili da niko ne spava u njegovom krevetu. Ni tu za njega nije bilo veće sreće. Jer, Pravo Ja je uvek prolazilo bolje kod mama i tata, njemu su više verovali, pa je i dobijalo uvek više. Jer, ono je bilo tolerantno, nesebično, humano, sve što Lažno Ja nikad nije ni pomislilo da bude...

Iako ni ono u suštini, verujte mi, nije bilo baš tako loše. Stoji da je često vikalo, vrištalo čak, pokušavajući da dobije ono što želi, ali njegov ljuti rival, „to biće što gotovo da ništa nije radilo osim što je vrebalo na moje greške“, tvrdilo je Lažno Ja, češće je izlazilo kao pobednik.

I tako, moje drago Lažno Ja, bez boljih ideja, osmisli svojevrsni bratoubilački čin. Setilo se Kaina i Avelja.

U početku mu je ta ideja izgledala bolesno, ali kako je vreme prolazilo, i kako su druga rešenja bila sve manje izgledna, i sve neefikasnija za njega, ono je počelo da do detalja razrađuje plan likvidacije Pravog Ja.

Naravno, po tom planu najpre je krenulo da ga špijunira, da mu traži greške i grehove, da otkriva mrlje u njegovoj svakodnevici ne bi li ga potom optužilo, ali mu ništa nije pronašlo. Makar ne ono što bi bilo dovoljno da ugrozi reputaciju Pravog Ja.

Ne, ne brinite, nije ono nijednog trenutka ni pomislilo na pravo smaknuće. Zaključilo je da bi najbolje bilo da ga odvede - ne u polje, već da ga gurne u najdublje slojeve moga bića, i da ga tu zatvori - kao u tamnicu.

„Zašto, zaboga, njega zovu Pravim, a mene Lažnim Ja, kad upravo ja imam mnogo više rezultata nego što ono može i da zamisli?“
„Upravo iznad moje glave visi Damoklov mač, jer sam ja taj koji preduzima akcije, i vodi ih, a iznad njegove ne visi ništa jer je pasivno, pa opet više veruju njemu?“.

Tako je moje Lažno Ja neumorno pred sobom opravdavalo odluku da svog brata strpa u tamnicu.

I to se i desilo.

U početku Pravo Ja je u šoku, zanemelo. Nije moglo da veruje u okrutnost svog brata i odlučilo je da – zaćuti.

Lažno Ja je to shvatilo kao trijumf. Kao konačnu pobedu nad svojim ljutim rivalom.

„I treba da zaćuti, kad ionako ništa ne preduzima“, hrabrilo je sebe Lažno Ja, opravdavajući svoju odluku.

Bilo je to doba potpune dominacije Njegove samouverenosti da sve zna. Dobro de, ne baš sve. Tu i tamo bi i priznalo da ponešto ne zna.

Ne lezi vraže, baš tada mu je na um padalo Pravo Ja, da mu se obrati, da ga zamoli za mišljenje. Ono mu je, uostalom, bilo najbliže. „Nekada smo bili jedno“, setilo se.

Ali kako da ga sad pita, kad je učinilo to što je učinilo, mučilo se moje Lažno Ja.

Čak nije bilo sigurno ni kuda vodi put do tamo, do one tamnice u kojoj je ostavilo svog brata.

Ali preduzimljivo kakvo jeste, jednog dana je savladalo svoj ego, i krenulo, pa – šta bude da bude.

Za put se spremilo ponevši tek: pokajanje, molbu za oproštaj i tri reči – „Žao mi je“.

Na pola puta do Tamo počelo je da ga doziva: „Pravo Ja, Pravo Jaaaaa, gde siiiii?!“

Čuvši glas svog brata, načas je pomislilo da mu se pričinjava, ali je dozivanje bilo sve glasnije i jasnije.

Pravo Ja ne bi bilo Pravo, da nije tolerantno, nesebično, humano, te se iskreno obradovalo susretu sa svojim „bratom“.

Dirljiv je to bio susret. Trebalo je videti te prave suze Lažnog Ja.
„Žao mi je“, iskreno je priznalo.

„Nema potrebe da govoriš, jasno mi je“, reklo mu je Pravo Ja, i zagrlilo ga.

„Molim te da mi oprostiš“, nastavilo je, u suzama, Lažno Ja.

„Naravno da ti opraštam“, reklo mu je Pravo Ja. „U neku ruku si mi i pomoglo, da i ja nađem svoje najbolje mesto“, iskreno je priznalo.
Tu je pao i dogovor. Koji traje do dana današnjeg. Da Pravo Ja ostane tu gde jeste, jer mu je tu potaman, ali da Lažno Ja uvek može da mu se obrati, i da ga poseti. Što je njemu takođe jako odgovaralo.

Bio je to čin bratske ljubavi, ispunjen maksimalnim razumevanjem.A ta ljubav, ta harmonija, evo traje i trajaće. U to sam uveren. 


U to ime...
 
GoKo.

Um Pa Srce

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com