Između razumevanja i opravdavanja nečijeg ponašanja, (ne)činjenja itsl. postoji važna i velika razlika. U oba smera. Pa tako, ako kažete da nekog razumete, vi niste odgovorni ako je on to razumeo da istovremeno opravdavate to što on(a) čini. I obratno, ako opravdavate, to nipošto ne znači da ste i razumeli neki čin. Stvari poprilično često stoje - suprotno.
Zašto je to veoma važno? Baš
zato što većina radi pogrešno, nesvesna ove nimalo naivne „igre reči“. A to
proizvodi razne nesporazume. Pa hajde onda da pokušamo da razjasnimo ovu
razliku.
1. SVI SMO ŽELJNI RAZUMEVANJA. Zato je od ogromnog značaja trud
da što bolje razumemo nekog, neke ili nešto. I da istovremeno ne očekujemo
da i oni nas razumeju. Jer tu nema trgovine. Razumevanje je privilegija
duše. Razumevanje je Božji dar.
2. VEĆINI JE POTREBNO MAKAR DA IH SASLUŠAMO. Da im i ništa ne
kažemo, njima je opet dobro, jer ih je neko (konačno) saslušao. Pa su se
rasteretili. A kad im još kažete da ih i razumete – eto im neprocenjivog,
isceljujućeg olakšanja.
3. VEĆINI KOJA PRIŽELJKUJE RAZUMEVANJE, ISTOVREMENO JE POTREBNO I
OPRAVDAVANJE NJIHOVIH POSTUPAKA. A-ha! Evo nama važne udice! Tu se većina
upeca, pa čuje ono što ih veseli. Naše „Razumem te“ oni čuju kao „Saglasan
sam s tobom“, ili makar „Saosećam s tobom“. A mi to nismo ni pomislili.
PRIMER:
Neko se izvikao na „voljenu“ osobu. Ako nam ispriča kako je došlo do toga, i
ako smo mu rekli naše „Razumem te“, jer npr. razumemo/osećamo da je veoma napet
zbog sopstvene životne situacije, to istovremeno ne znači da smo odobrili
povisivanje tona kao način komuniciranja među partnerima.
4. NEKI NE MOGU DA RAZUMEJU. Pa šta? Ne znači automatski da su
zbog toga lošiji od onih koji mogu. Takođe, to ne znači da će tako biti
uvek. Razumevanje raste, ali i odumire. To je priča o ličnom razvoju, o
razvoju svesti. A već smo rekli, mnogima je dovoljno i da ih samo
saslušaju.
5. NEKI MISLE DA RAZUMEJU, A ZAPRAVO SAMO - KAPIRAJU. Uh! Ovo će
biti gusto sito za mnoge. Reći ćete: počeo je sa prosera***em. Da li?
Razumevanje o kome ovde govorim jeste ono koje nije proizvod glave, nego se
dešava na nivou duše (neki kažu srca, treći – stomaka).
Ako
kapirate zašto se nešto desilo – neko je nekog npr. „prevario“ – to ne znači da
ste razumeli i suštinski razlog tog čina. Ali, onima što kapiraju teško je reći
da ne razumeju. Ostavite ih da tako misle. Pokušajte da ih – razumete.
6. RAZDVAJANJEM RAZUMEVANJA OD OPRAVDAVANJA, IZBEGAVAMO
UPLITANJE. Neuplitanje u tuđe stvari (dinamike, zavrzlame...), pogotovu
kad se to od nas nije ni tražilo, izbeći ćemo mnoge moguće probleme, sve
do nikom drage – griže savesti.
7. RAZUMEVANJEM UVEK OPLEMENJUJETE SEBE: OPRAVDAVANJE NIJE VAŠA
OBAVEZA. Pa čak i kada vam sve izgleda kao veliki izazov, budite mudri. Ne
grizite dobrodušno i naivno čak ni one mamce koji vam „ne mogu ništa“, jer
ste vi „opasna riba“. To vam govori vaš Ego, a on je nemilosrdna varalica.
Obrni-okreni,
i od toga ima gore. A zove se – nerazumevanje. Znate ono čuveno: Ja stvarno ne
razumem... Preporuka onima koji to često ponavljaju glasi: Probajte sa nivoa
srca, ako vas već um ne sluša.
U to ime,
Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com