Smaraju li vas smarači? Truju li vas trovači? Piju li vam krv (energetski) vampiri? Krajnje je vreme da odlučite da li i dalje želite da živite tako, ili hoćete da na tom problemu ozbiljnije poradite? Ako ste za ovo drugo, onda nije problem. Kako?
U životu postoje rešenja
koja su jednostavna, a da istovremeno nisu nimalo laka. Na prvi pogled zvuči
kontradiktorno, ali kao što ćemo videti - nije.
Da li je jednostavno nekome
s kim smo posvađani pri susretu reći: Zdravo?
Naravno da je reći bilo kome
bilo šta kratko i jednostavno – jednostavno! Ali, to istovremeno ne znači i da
je - lako. U nama postoji vrlo snažan otpor da onom ko nas je uvredio,
povredio, poželimo bilo šta lepo. On je, kao što znamo, u najvećem broju
slučajeva dovoljno snažan da nas spreči da napravimo taj jednostavni korak.
Jer, u stanju takve povređenosti
mi uglavnom nismo u stanju da osvestimo značaj toga da ne čekajući onog drugog,
s kojim smo posvađani, a najčešće su to oni naši najbliži (članovi primarne,
sekundarne porodice, prijatelji...), krenemo ka - pomirenju. Jer će nam na tome
prevashodno biti veoma zahvalna naša duša.
To pomirenje, da se
razumemo, ujedno ne znači i da mi s nekim ko nas neprestano ponižava i namerno
vređa, pa i zlostavlja, treba da nastavimo da delimo isti zajednički prostor:
za život, rad... da s njim ili njom ostanemo u vezi, braku. To ponekad znači da
mi jednostavno treba da se pomirimo s činjenicom da to nije moguće. Bilo na
neko vreme, bilo zauvek.
I upravo to i takvo naše
pomirenje jeste ono što je od ogromnog značaja za našu dušu. Bez negativnih
emocija, bez mržnje. Sa puno trezvenog razumevanja. Nasuprot beskonačnom
trvenju i razdiranju, na granici, ili čak i preko svih granica mazohizma.
Ali, da bismo uopšte došli u
stanje da to osvestimo, najvažnije je to da se smirimo, za šta je mnogima potrebno
poprilično vremena. Jer se za to ne pita duša, nego onaj koji to preko potrebno
umirenje opstruira, koji nas uverava da je život zamisliv bukvalno bez svih
koji nas vređaju. O njemu, Nj. V. (Njegovom Veličanstvu našem) Egu je reč.
Zato nam to nije lako.
Iz gotovo istih razloga, sve
one koje ne uspevamo da razumemo, i zovemo: smarači, trovači, krvopije,
pijavice, vampiri... I nimalo nam nije lako, ako Nj. V. vodi glavnu reč, da ih
pogledamo iz drugog ugla, i da ugledamo neka sasvim drugačija stvorenja, pardon
bića, koja su u naš život stigla s razlogom, da naučimo nešto važno.
A šta to? Za početak, od
izrazitog značaja je sledeće:
Prva faza: Naučiti da se smirimo
u što kraćem roku, da bismo što pre osvestili značaj pomirenja.
Druga faza: Naučiti da nas
ne uznemirava drugačije mišljenje, čak i kada je dijametralno suprotno od
našeg.
Treća faza: Naučiti da
budemo zahvalni ponajviše na takvim izazovima, da oko nas postoje i oni sa
kojima se ne možemo složiti ni u čemu osim u tome da se ni u čemu ne slažemo.
Za to postoje razne tehnike
i prakse. Vrlo jednostavne. I lake. Pod uslovom da nam Nj. V. Ego uopšte
dozvoli da su nam potrebne. Jer po Njemu nam ništa osim Nj. V. i nije potrebno.
Zato nam On upravo i jeste najveći izazov.
U to ime,
Živeli!
trener@umpasrce.com
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com