Pages

PRETERUJETE, A NISTE U STANJU DA PRESTANETE? EVO MOGUĆEG RAZLOGA I REŠENJA...





Retko ko ume da proceni kad mu je stvarno dosta, počev od ića i pića, pa nadalje. Preterivanja su prisutna u svakom segmentu našeg življenja. Ona su stalni izvori naših patnji. Kako to da promenimo?


Kada mi neko kaže da ima problem sa gojaznošću, naravno da ću ga pitati ima li problema sa emocijama. Isto je i sa alkoholom, seksom, bilo kojim sredstvom kojim pokušavamo da zatrpamo izvorni problem, disbalans na relaciji srce – um. Zna se to hiljadama godina, kaže izreka – otkako je sveta i veka. Zašto onda i dalje srljamo u zatrpavanje, preterivanje? 

Možda vaš zec leži u ovom grmu...

Duboko u nama zadržala se jedna navika, još iz bebećeg doba - kada nam se spavalo, tj. kada smo bili umorni, mamu smo obaveštavali plačom, a ona bi na to reagovala dajući nam svu svoju toplinu: preko svojih grudi, mleka, ljubavnih vibracija... Majčino mleko nam nipošto nije moglo naškoditi. Od njega se, prirodno, nismo mogli ugojiti, bez obzira koliko preterivali u tom činu...

Uobičajeno je da beba već posle nekoliko sekundi, eventualno minuta, zaspi na majčinoj dojci, a zapravo uroni u proces prirodnog balansiranja. Ne zaspi ona samo od mleka, nego od kompletnog okruženja. Naročito lako i bezbrižno utone u san ako majka to radi spokojno, a ne npr. strahujući da će joj se krasna dojka izobličiti, kao što to oseća nemali broj savremenih majki. 

Tu našu prvu naviku, poprilično zdravu, a koju nosimo duboko u sebi, kroz ceo život, u kojoj je za čin uspavljivanja, taj savršeni čin ljubavi, važno sve, počev od topline majčinih grudi, preko ukusa mleka, pa sve do emotivnog stanja majke, potom, nažalost, menjaju razni surogati...

Sve počinje surogatima koje na razne načine stvaraju roditelji. Majčino mleko se zamenjuje raznim „humanim bebećim napicima“, kravljim mlekom i sl, majčinu dojku zamenjuju hladna flašica i cucla, majku zamenjuje dadilja... Prevara počinje...

I tako, oni koje smo izabrali da nam budu roditelji, u nas, najčešće nesvesno, ubacuju vrlo jaku vezu sa - procesom samozavaravanja.

Ta veza samozavaravanja odlična je kopča za razumevanje preterivanja u zatrpavanju emotivnih problema u raznim životnim dobima. Dete u nama (koje samo po sebi nije nikakav problem) traži utehu, a mi mu olako podmećemo surogate, one u kojima sladostrasno uživamo, ali i od kojih se gojimo, zaboravljamo na emotivne i sve druge probleme... One, koji na podmukao način, preko izabranih supstanci, našem organizmu stalno sugerišu: hoću još! Prevara kulminira!

I šta je onda rešenje?

1. Pogledati naš (emotivni) problem iz drugog ugla. Videti ga onakvog kakav jeste. Bez samozavaravanja.

2. Shvatiti da je za to dete u nama najvažnija ljubav, po mogućstvu bezuslovna,  a ne bilo kakav surogat za to. 

3. Zavoleti sebe onakvima kakvi smo, kako bismo stekli preduslov da se menjamo, ali i da druge volimo onakve kakvi jesu, pa i da dozvolimo da se i oni menjaju.
Kakva su vaša iskustva sa preterivanjima? Imate li problem da prestanete? Voleo bih da ih podelite sa mnom, u prostoru ispod teksta, predviđenom za komentar...

U to ime,

Živeli!

trener@umpasrce.com

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com