Retko ko ume da proceni kad mu je stvarno dosta, počev od ića i pića, pa nadalje. Preterivanja su prisutna u svakom segmentu našeg življenja. Ona su stalni izvori naših patnji. Kako to da promenimo?
Kada mi neko kaže da ima
problem sa gojaznošću, naravno da ću ga pitati ima li problema sa emocijama.
Isto je i sa alkoholom, seksom, bilo kojim sredstvom kojim pokušavamo da
zatrpamo izvorni problem, disbalans na relaciji srce – um. Zna se to hiljadama godina, kaže izreka – otkako je sveta i
veka. Zašto onda i dalje srljamo u
zatrpavanje, preterivanje?
Možda vaš zec
leži u ovom grmu...
Duboko u nama
zadržala se jedna navika, još iz
bebećeg doba - kada nam se spavalo, tj. kada smo
bili umorni, mamu smo obaveštavali plačom, a ona bi na to reagovala dajući nam svu svoju toplinu:
preko svojih grudi, mleka, ljubavnih vibracija... Majčino mleko nam nipošto nije
moglo naškoditi. Od njega se, prirodno, nismo mogli ugojiti, bez obzira koliko
preterivali u tom činu...
Uobičajeno je da beba već posle nekoliko sekundi, eventualno
minuta, zaspi na majčinoj dojci, a zapravo uroni
u proces prirodnog balansiranja. Ne zaspi ona samo od mleka, nego od kompletnog okruženja.
Naročito lako i bezbrižno utone u san ako majka
to radi spokojno, a ne npr. strahujući da će joj
se krasna dojka izobličiti, kao što to oseća nemali broj savremenih majki.
Tu našu prvu naviku,
poprilično zdravu, a koju nosimo duboko u sebi, kroz ceo život, u kojoj je za čin
uspavljivanja, taj savršeni čin ljubavi, važno sve, počev od topline majčinih grudi, preko ukusa mleka, pa sve do
emotivnog stanja majke, potom, nažalost,
menjaju razni surogati...
Sve počinje surogatima koje
na razne načine stvaraju roditelji. Majčino mleko se zamenjuje
raznim „humanim bebećim napicima“, kravljim mlekom
i sl, majčinu dojku zamenjuju hladna flašica i cucla, majku zamenjuje
dadilja... Prevara počinje...
I tako, oni koje smo
izabrali da nam budu roditelji, u nas, najčešće nesvesno, ubacuju vrlo jaku
vezu sa - procesom samozavaravanja.
Ta veza samozavaravanja
odlična je kopča za razumevanje preterivanja u zatrpavanju emotivnih problema u
raznim životnim dobima. Dete u nama (koje samo po sebi nije nikakav problem)
traži utehu, a mi mu olako podmećemo surogate, one u kojima sladostrasno
uživamo, ali i od kojih se gojimo, zaboravljamo na emotivne i sve druge
probleme... One, koji na podmukao način,
preko izabranih supstanci, našem organizmu
stalno sugerišu: hoću još! Prevara kulminira!
I šta je onda rešenje?
1. Pogledati naš (emotivni) problem iz drugog ugla. Videti ga
onakvog kakav jeste. Bez samozavaravanja.
2. Shvatiti da je za to dete u nama najvažnija ljubav, po
mogućstvu bezuslovna, a ne bilo
kakav surogat za to.
3. Zavoleti sebe onakvima kakvi smo, kako bismo stekli preduslov
da se menjamo, ali i da druge volimo onakve kakvi jesu, pa i da dozvolimo
da se i oni menjaju.
Kakva su vaša iskustva sa
preterivanjima? Imate li problem da prestanete? Voleo bih da ih podelite sa
mnom, u prostoru ispod teksta, predviđenom za komentar...
U to ime,
Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com