Pages

LAJF KOUČ ILI PRIJATELJI, PITANJE JE SAD? ZA KOGA?





Mišljenje koje se neretko susreće u praksi današnjeg trenera za lični razvoj, a koje glasi da lajf kouči samo popunjavaju prazninu koja nastane kad nemamo iskrene prijatelje, koji će umeti da nas saslušaju, pa i posavetuju, nije sasvim netačno. Ali nije ni pogodak u centar mete...


U ovom novom (svetskom) poretku stvari, pod uticajem „nepodnošljive lakoće“ ubrzavanja života, i njemu recipročne sveprisutne napetosti i neurotičnosti, stradava štošta, pa tako i naše međusobno razumevanje, koje neminovno vodi ka - nepoverenju.

Te nam se čini, a neretko tako i jeste, kako niko nema vremena, živaca a ni sluha za naše probleme, i kako su čak i naši dugogodišnji prijatelji neretko deo te strašne urote protiv nas.

A ta nas urota, nastavljamo mi, gura u „zagrljaj“ lajf koučima, psihoterapeutima, raznoraznim profesionalnim savetnicima za ljubav, porodicu, seks itd. i sl.

Pa se onda nameće logički zaključak: e, da su nam dao Bog prijatelji ko nekad, da su spremni da nas lepo saslušaju, i iskažu svoje mišljenje, ne bi nama bili potrebni ovi drugi, koji nas, jelte, udaraju po ušima.
Logično jeste, pa čak i donekle tačno, ali...

Uloga prijatelja, ili bilo koga ko je prema nama empatičan, veoma je važna u našem životu. Ona je faktor naše stabilnosti ne samo kada imamo probleme (a ko ih nema?), nego i kad imamo potrebu da s nekim podelimo svoju radost, a da to ne naiđe na zavist, ljubomoru itd.

Svakako da empatija nije jedina tačka dodira naših prijatelja i lajf kouča. Tu su i (moguće) razumevanje, odgovarajuća podrška...

I upravo kod pomenutih tačaka dodira i dolazi do razlike u pristupima ne samo između prijatelja i lajf kouča, nego i između istinskih i onih drugih „profesionalaca“ u oblasti ličnog razvoja.

Jedno je, naime, razumevanje prijatelja, koje u većini slučajeva sklizne u emotivne naboje, i od nas željno očekivanu bezrezervnu podršku, ređe i u osudu, a drugo je ono koje karakteriše odsustvo emotivnosti, šire sagledavanje problema, pružanje podrške mogućnosti da svoj problem sagledamo i iz drugog ugla, ne bismo li tako i sami lakše došli do novih uvida, pa i do što kvalitetnijeg (raz)rešenja.

Cilj istinskog trenera za lični razvoj (popularnije: lajf kouča) jeste da do tog rešenja, uz njegovu diskretnu i efikasnu trenersku ulogu, dođemo sami, a ne da nam neprestano daje savete šta ćemo i kako ćemo, i tako nas beskonačno vezuje za sebe.

Dilema: prijatelji ili lajf kouč nesumnjivo je, dakle, lažna. Baš kao kad bi vernik sebi postavio dilemu: ili prijatelji ili duhovnik.

A možda ona i postoji zbog pomenutih „profesionalaca“. Koji mute poglede na – treniranje za lični razvoj.

Sa trenerom ili bez njega, lični razvoj, tj. razvoj naše svesti, od pomoći je i da shvatimo ko su nam zaista prijatelji, a ko ne.

Što će reći, i lični razvoj, i prijatelji, tek je ono pravo...

U to ime,
 Živeli!

..........

GoKo

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com